Svaki sportista se plaši povrede ligamenata kolena, posebno prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL – anterior cruciate ligament). Nakon povrede sledi operacija u dug oporavak. Međutim, da li je operacija zaista potrebna? Svaki ortoped će reći da apsolutno jeste. Ali se sada pojavila studija koja će možda lečenje ove povrede potpuno izmeniti.
Naime, u časopisu „British Journal of Sports Medicine“ je objavljena studija [1] koja je pratila oporavak 80 osoba kod kojih je došlo do rupture (kidanja) prednjeg ukrštenog ligamenta kolena. Oni su u proseku imali 26 godina, a njih 39% je bilo ženskog pola. Sve ove osobe su bile podvrgnute posebnom protokolu oporavka koji je podrazumevao učvršćivanje zgloba kolena i posebne metode fizikalne rehabilitacije. Učvršćivanje zgloba kolena podrazumeva zadržavanje povređenog kolena pod uglom od 90 stepeni tokom mesec dana, tako da pokidani krajevi ligamenta budu blizu što utiče na bolje zarastanje. Sve vreme je rađena fizikalna terapija koja je i podrazumevala i kontrakcije butnog mišića kako bi se sprečila njegova atrofija. Svakih nekoliko nedelja ugao je povećavan, da bi nakon 12 nedelja, odnosno 3 meseca koleno bilo oslobođeno, odnosno ortoza koja ga je držala u tom položaju, skinuta.
Rezultati su bili više nego fascinantni. Nakon 3 meseca, kod 90% lečenih došlo je do zarastanja u nekom obimu. Naime, ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta se može skorovati na skali od 0 do 3, gde vrednost 0 označava potpuno prekinut ligament, dok vrednost 3 označava skoro netaknut ligament. Od 90% pacijenata kod kojih je došlo do poboljšanja, kod polovine njih je došlo do skora 1 što znači da je ligament počeo da zarasta, kod 40% je došlo do skora 2 koji podrazumeva poodmakli proces zarastanja, dok je kod njih 10% ligament potpuno zarastao. I to bez ikakve operacije, koja uvek i posebno kod zgloba kolena, sa sobom nosi veliki rizik.
Zanimljivo je iskustvo jedne studentkinje koja je igrajući hokej pokidala prednje ukrštene ligamente ne jednom kolenu gde je rađena operacija, odnosno rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta (ligamentoplastika) pre 5 godina. Njen osećaj je da je taj ligament 95% izlečen. Potom je pre 13 meseci pokidala prednje ukrštene ligamente i na drugom kolenu, ali je ono lečeno novom terapijskom procedurom koja ne podrazumeva operaciju. Nakon 13 meseci oporavka ona svoje drugo koleno ocenjuje kao skoro potpuno izlečeno. Drugim rečima koleno koje nije operisano je u boljem stanju u odnosu na ono koje je operisano i to za kraće vreme.
Istina, i ranije su lekari viđali da je ponekad dolazilo do spontanog izlečenja ovog ligamenta. Naime, već dugo znamo da ovaj ligament ima dotok krvi, te je moglo da se očekuje da u određenoj meri ima sposobnost regeneracije. Naravno, ortopedi su digli svoj glas protiv promene načina lečenja pokidanog prednjeg ukrštenog ligamenta. Oni i dalje smatraju da je operacija jedino ispravno rešenje.
Ono što je sigurno jeste da su potrebne nove studije koje bi dale odgovor na ovo pitanje. Jedna od njih u kojoj je učestvovalo 140 osoba. Kod nekih je rađena operacija, a neki su lečeni novim protokolom, da bi, potom, bili praćeni dve godine. Naučnici su zaključili da postoji blaga prednost novog načina lečenja u odnosu na rezultate koji su postignuti operacijom. Zbog toga su preporučili da se kod osoba srednjih godina, kod kojih je došlo do degenerativne rupture prednjeg ukrštenog ligamenta i gde ne postoje znaci osteoartritisa, primenjuje novi način lečenja, odnosno da se izbegava operacija [3].
Da li će operacije prednjeg ukrštenog ligamenta nakon njegove rupture postati prošlost ili ne, pokazaće vreme. Za konačan stav će biti potrebno još puno studija i praćenja pacijenata. Ali prvi rezultati ukazuju da smo na dobrom putu da operacija postane prošlost.
