Koliko alkohola pijemo? I da li za alkohol važi ona narodna izreka: jedna čašica je dovoljna, dve su malo? Najnovije preporuke kažu drugačije.
Ali da počnemo od toga da Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da najmanje 2,3 milijarde ljudi pije alkohol, dok 237 miliona muškaraca i 46 miliona žena su alkoholičari, odnosno pate od alkoholizma, od kojih je najviše njih u Evropi i SAD, posebno u najrazvijenijim zemljama. Istovremeno, godišnje oko 3 miliona ljudi u svetu umire zbog posledica konzumiranja alkohola [1]. U Srbiji, 49,3% stanovnika konzumira alkohol, dok njih 3,1% svakodnevno pije. Bar jednom mesečno, neumereno pije 10,9% stanovništva (18,3% muškaraca i 4,5% žena). Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da 15,1% dece uzrasta 15 do 19 godina konzumira, bar jednom mesečno, najmanje 6 alkoholnih pića [2]. Sve se ovo odnosi na standardno alkoholno piće. Šta je standardno piće? Standardno piće predstavlja: (1) 341 ml piva ili drugog pića koje ima 5% alkohola u sebi; (2) 142 ml vina koje u sebi ima 12% alkohola; i (3) 43 ml žestokog pića koje u sebi ima 40% alkohola.
Mnogo godina verujemo da jedna čaša vina ima pozitivan uticaj na zdravlje i dugo je preporučivana. Istraživanja su pokazala da u tome ima istine. Zbog čega baš vino? Pre svega zbog prisustva više antioksidanasa za koje verujemo da na čine zdravijima. To se pre svega odnosi na resveratrol, antocijanine i katehine. Najpoznatiji među njima, svakako je resveratrol koji igra aktivnu ulogu u smanjenju rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svega zbog toga što neutrališe slobodne kiseoničke i nitrogene radikale i prolazi kroz moždanu barijeru te pozitivno utiče na nervne ćelije, a pored toga, utiče i na smanjenje zgrušavanja krvi [3].
Međutim, sve više dokaza govori u prilog tome da je alkohol u bilo kojoj količini (pa čak i malopre pomenuta čaša vina) štetan po naše zdravlje. To se pre svega odnosi na negativan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova i nastanak nekih vrsta karcinoma. Prema podacima, samo u SAD, alkohol doprinosi nastanku preko 75.000 slučajeva karcinoma i 19.000 smrti od karcinoma [4]. Mi danas znamo da je alkohol direktan uzrok nastanka najmanje 7 vrsta karcinoma: usne duplje, farinksa, larinksa, jednjaka jetre, karcinoma dojke i kolorektalnog karcinoma. Za neke od njih, kao što su karcinom jetre i kolorektalni karcinom, rizik se povećava tek kada korišćenje alkohola postane prekomerno, ali za neke druge kao što karcinomi jednjaka i dojke, rizik se povećava kod konzumiranja bilo koje količine alkohola. Naučnici smatraju da alkohol doprinosi nastanku karcinoma, tako što oštećuje DNK i sprečava naše ćelije da je poprave. To za posledicu ima nekontrolisan rast ćelije koji dovodi do tumora.
Sve ovo dovodi i do promene u preporučenim dozvoljenim količinama alkohola. Naime, u Kanadi je do 2023. godine važila preporuka da muškarci ne bi trebali da konzumiraju više od 15 standardnih pića tokom jedne nedelje, dok je taj broj za žene bio 10. Nove preporuke, zapravo to i nisu, već one sada predstavljaju procenu rizika u odnosu na količinu alkohola koja se konzumira. Ona zapravo naglašava kontinuitet postojanja rizika korišćenja alkohola u bilo kojoj količini. Prema ovom dokumentu, nizak rizik predstavlja konzumiranje dva ili manje standardnih pića tokom nedelje. Rizik je srednje visok za one koji konzumiraju između tri i šest standardnih pića tokom nedelje, dok je rizik visok za one koji konzumiraju 7 i više alkoholnih standardnih pića nedeljno. Ono što je pozitivno jeste to da svako smanjenje u korišćenju alkohola ima pozitivan uticaj na naše zdravlje [5].
Ovakva promena od strane zdravstvenih vlasti, izazvalo je žestoku reakciju proizvođača alkoholnih pića u Kanadi. Tako je udruženje proizvođača piva navelo da oni i dalje podržavaju stare preporuke u kojima je bio dozvoljen veći broj alkoholnih pića nedeljno. Proizvođači vina su pokrenuli kampanju „The Right Amount“ koja promoviše „odgovorno“ konzumiranje vina (https://therightamount.ca). Izgleda, kao i uvek, za mnoge je profit ispred zdravlja ljudi. A na nama je da radimo na tome da smanjimo procenat stanovništva koje konzumira alkohol. Jer, ipak, zdravlje ne bi smelo da ima cenu.
