Koliko smo puta čuli da je maslinovo ulje izvor zdravlja? I o svim pozitivnim efektima njegovog korišćenja. Cena maslinovog ulja je mnogo viša od neuporedivo češće korišćenog ulja od suncokreta, čak za 4 puta. Ali da li je ono zaista toliko zdravije?
U studijama, maslinovo ulje se najčešće posmatra kao deo, vrlo proučavanog i poznatog mediteranskog načina ishrane. Znamo da oni koji koriste maslinovo ulje u mediteranskom načinu ishrane imaju manji rizik nastanka nekih vrsta karcinoma i to za čak 31% [1]. Druga studija, koja je podrazumevala praćenje čak preko 90.000 osoba u periodu od 28 godina, je pokazala da su osobe koje su koristile najviše maslinovog ulja imale manji rizik nastanka prerane smrti u odnosu na osobe koje ga uopšte nisu konzumirale [2].
Međutim, najvažniji pozitivni efekat koji konzumiranje maslinovog ulja ima, jeste zapravo na naš kardio-vaskularni sistem. Gore pomenuta studija [2] je pokazala i da su osobe koje su konzumirale više od polovine kafene kašičice maslinovog ulja dnevno, imale su za 19% manje šanse da umru od posledica nekog kardio-vaskularnog oboljenja u odnosu na osobe koje su ga konzumirale u manjoj količini ili ga uopšte nisu koristile. Jedna studija je u sebi objedinila rezultate čak 13 istraživanja koja su se bavila ovim pitanjem, i pokazala je očigledno smanjenje rizika nastanka kardio-vaskularnih bolesti i smrti kod korišćenja maslinovog ulja do 20 grama dnevno [3]. Količina od 20 grama odgovara količini koja staje u 4 kafene kašičice.
Pozitivan efekat maslinovog ulja se može objasniti time da je ono bogato nezasićenim masnim kiselinama koje mogu smanjiti nivo lošeg holesterola (LDL holesterola) u krvi. Ovaj holesterol dovodi do formiranja plakova na unutrašnjim zidovima arterija što može dovesti do sprečavanja protoka krvi kroz njih ili odvajanja plakova od zida arterije i začepljenja manjih arterija što dovodi do srčanog ili moždanog udara. Ne treba zaboraviti ni da je maslinovo ulje bogato polifenolima koji su moćni antioksidansi i čuvaju naše ćelije od oštećenja neutrališući slobodne radikale. Način obrade maslinovog ulja je jako bitan. Bogato polifenolima je samo ono koje je hladno ceđeno, mehaničkim pritiskom, jer izlaganje ulja hemijskim jedinjenjima ili visokoj temperaturi smanjuje količinu polifenola. Zato uvek treba birati ono maslinovo ulje na kome je napisano da je „extra virgine“, jer to znači da je dobijeno hladnim ceđenjem. I ostale vrste maslinovog ulja donose dosta koristi i svakako su bolje od ostalih ulja, ali ako možete, probajte da nabavite ono koje je hladno ceđeno.
Ono što nikada ne treba zaboraviti jeste i to da je maslinovo ulje i dalje ulje. Drugim rečima, ono je vrlo kalorično i treba ga posmatrati kao zdraviju alternativu korišćenju drugih vrsta ulja, butera i ostalih proizvoda koje imaju veliku količinu masnih kiselina, posebno zasićenih koje su i najštetnije, a nikako kao namirnicu koju treba nekontrolisano koristiti. Najviše koristi imamo ako dnevno uzimamo ukupnu količinu (kroz hranu, salate…) od 3 do 4 kafene kašičice maslinovog ulja, ne više. Takođe, samo maslinovo ulje neće biti dovoljno samo po sebi. Njega treba posmatrati kao deo zdravijeg načina ishrane, a ne kao namirnicu koja će nas spasiti, ma šta drugo od hrane koristimo.
Konačno, mi smo skloni svakoj vrsti preterivanja. Tako je i Starbucks u Italiji, nedavno predstavio kafu u čijoj je pripremi korišćeno maslinovo ulje. Radi se o čak 5 napitaka u liniji koja nazvana Oleato. Nisu se proslavili, jer su u tekstu u italijanskoj La Stampi napici ocenjeni, na skali od 1 do 10, sa 6,5, zatim 7 i potom ponovo sa 6,5, ali ovo pokazuje koliko je maslinovo ulje sve popularnije [4]. Nažalost, u našoj ishrani nije puno zastupljeno. Glavni razlog je cena koja je za najveći deo našeg stanovništva previsoka. Drugi razlog je njegov ukus koji je značajno drugačiji od suncokretovog ulja na koje je većina navikla. Ali, ako budemo mogli da našu ishranu učinimo zdravijom, maslinovo ulje je svakako jedan od najboljih izbora koje možemo da učinimo.
