Veče je i ulazimo u stan. Prvo što radimo jeste da pritisnemo prekidač i upalimo svetlo. Potom uključimo televizor. Istuširamo se toplom vodom. Za sve ovo nam je potrebna električna energija, koja do naših stanova i kuća dolazi iz elektrana gde se struja stvara iz energije vode, uglja, gasa, nuklearnog goriva…
Međutim, da bismo ujutru ustali iz kreveta, otišli u školu, na fakultet, posao, da bismo trenirali, da bismo disali, učili, razmišljali, pa čak i podigli ruku da pritisnemo prekidač, mi moramo da potrošimo energiju. A da bismo je potrošili, moramo i da je stvorimo. Kako električnu energiju stvaraju elektrane, tako energija koja nam je neophodna da bismo živeli, stvara svaka ćelija u našem telu. Nju stvaramo u malim ćelijskim organelama koje se zovu mitohondrije. Slobodno možemo da kažemo da su mitohondrije elektrane naših ćelija. Kako bismo stvorili energiju neophodne su nam dva elementa – prvi je hrana (mi energiju možemo da stvorimo iz ugljenih hidrata, masti i iz proteina) i kiseonik koji u naše telo dolazi disanjem (male količine energije možemo da dobijemo i bez prisustva kiseonika, ali je ta količina energije 18 puta manja). Dakle energiju stvaramo iz hrane koju unosimo, a trošimo je za sve procese koji se odvijaju u našem organizmu i sve aktivnosti koje imamo svakog dana. Izjednačavanje unosa energije (u obliku hrane) i njene potrošnje jeste energetski bilans.
Kada govorimo o njemu treba da naglasimo da se naša tela ponašaju prema Prvom zakonu termodinamike koji kaže da se energija ne može ni stvoriti ni uništiti, već da samo može da promeni svoj oblik. Ako, teoretski, unesemo hranu koja ima energetsku vrednost istoj onoj vrednosti koju potrošimo, naša težina se neće promeniti. Ako unesemo hranu koja ima veću energetsku vrednost od one koju potrošimo, višak te energije će biti konvertovan u višak telesne mase koju skladištimo – dobijamo na težini. Ako unesemo hranu čija je energetska vrednost manja od energije koju potrošimo, nedostajuću energiju moramo da stvorimo pretvaranjem telesne mase u nedostajuću energiju – gubimo na telesnoj težini. Hrana i tečnost koju unosimo su, suštinski, jedini način na koji možemo da unesemo energiju u organizam.
Postoje tri glavna načina na koje gubimo energiju. To su:
- bazalni metabolizam odnosno metabolizam u mirovanju
- termogeneza
- aktivnost (rad, odnosno vežbanje)
Bazalni metabolizam odnosno metabolizam u mirovanju je odgovoran za gubitak oko 60 do 75% ukupne energije koju trošimo, termogeneza je odgovorna za oko 10% potrošene energije, dok ostatak zavisi od naše aktivnosti. Termogeneza, zapravo, podrazumeva stvaranje toplote. Da bismo funkcionisali, naša telesna temperatura mora da bude stalna i toplotu koja nam je neophodna za održavanje dobijamo pretvaranjem dela energije iz hrane u toplotu.
Šta je bazalni metabolizam?
Bazalni metabolizam predstavlja onu količinu energije koja je potrebna telu kako bi održalo sve fiziološke procese što znači da je to energija koju će potrošiti osoba koja leži na leđima potpuno nepomična, uz temperaturu tela od 37oC, na neutralnoj ambijetalnoj temperaturi 27 do 29oC bez postojanja bilo kakvog fiziološkog stresa. S obzirom da je teško postići ovakve uslove, uveden je pojam metabolizma u mirovanju. Nema bitne razlike između vrednosti ove dve vrste metabolizma. Suštinski, iako o tome ne razmišljamo, mi trošimo energiju i u mirovanju – čak 29 do 32% energije troši jetra (koja je najveći organ u našem telu – težine oko 2,7 kg), zatim mozak 19 do 21% (njegova težina je oko 1,3 kg), potom mišići 18%, srce 10%, pluća 9% i bubrezi 7%. Vrednost bazalnog metabolizma će se razlikovati u zavisnosti od naše konstitucije, a postoji i razlika kod žena i muškaraca. Ona se, manjim delom, može objasniti veličinom unutrašnjih organa, koji su kod žena manji nego kod muškaraca, pa samim tim troše i manje energije, kao i njihovom manjom telesnom težinom. Međutim, zanimljivo je da je glavni razlog razlike u bazalnom metabolizmu zapravo veći procenat masti koji žene imaju u odnosu na muškarce, a on u proseku iznosi oko 10%. Naime, povećanje procenta masti za 1% uzrokuje smanjenje bazalnog metabolizma od oko 0,6 kcal svakog sata, što nas dovodi do toga da za prosečnih 10% većeg procenta masti kod žena svakog dana je bazalni metabolizam smanjen za prosečno 144 kcal. Na bazalni metabolizam, značajno, utiče i povećanje telesne temperature. Za svakih 1 oC povećanja telesne temperature bazalni metabolizam će se povećati za 13%.
Činjenica koju nismo dovodili u pitanje je ta, da smo smatrali, da se vrednost bazalnog metabolizma smanjuje kako starimo. To nam je bio jedan od važnih izgovora zašto dobijamo na telesnoj težini kako starimo. Bazalni metabolizam je najviši kod beba i male dece, da bi kod dece u periodu od 6. do 18. godine se smanjio za čak 25%. Nakon toga, smatrali smo, njegovo smanjenje je konstantno i iznosi 2 do 3% za jednu deceniju života.
Da li je baš tako?
Skorašnja studija [1] je pokazala da nismo bili u pravu. Naime, istraživanja ljudskog metabolizma su dosta skupa, te nema puno studija koje su rađene. Zbog toga su istraživači udružili snage i analizirali ovakve studije koje su rađene u poslednjih 40 godina, koristeći podatke o metabolizmu 6.500 osoba, među kojima su bile bebe stare samo 8 dana, pa do starijih osoba koje su imale 95 godina, a samu studiju potpisuje više od 80 istraživača. Kada su kao faktori koji utiču na metabolizam isključeni visina i težina osobe i procenat telesnih masti, došlo se do neverovatnih zaključaka koji iz osnova menjaju sve ono što smo mislili da znamo o metabolizmu. Ključni element ovih novih saznanja je da se metabolizam razlikuje između različitih osoba (bez obzira na to kog su pola), samo na osnovu toga u kojoj su od životnih faza:
- kod dece starosti do 1. godine, metabolizam je najbrži i ubrzava se sve dok ne dođe do nivoa koji je za 50% veći nego kod odrasle osobe;
- nakon 1. godine života, pa do oko 20 godine života, metabolizam se postepeno usporava na nivou od oko 3% godišnje;
- od 20. do 60. godine života on ostaje konstantan, odnosno njegova vrednost se ne menja;
- nakon 60. godine života, metabolizam ponovo usporava na nivou od 0,7% godišnje.
Kada se isključe faktori koji se odnose na veličinu naših tela i mišića koje imamo, vrednosti metabolizma se ne razlikuju između žena i muškaraca. Naravno, nivo metabolizma između pojedinaca u istom životnom dobu može znatno da varira.
Zanimljiva su saznanja koja se odnose na metabolizam novorođenčadi. Iako se očekivalo da će nivo metabolizma, odmah nakon rođenja postati znatno veliki, pokazalo se da je on u prvom mesecu nakon rođenja bio istog nivoa kao i metabolizam majki, da bi nakon toga počeo naglo da se povećava.
Iako smo stalno, višak kilograma koji često dobijemo sa godinama, pripisivali sporijem metabolizmu, izgleda da ćemo morati da nađemo neki drugi razlog. Nauka je pokazala da dosadašnje opravdanje koje smo imali, više nema uporište u njoj.
