Search

Kapsaicin – čudotvorna supstanca ili…

Medically approved

Kapsaicin (po hemijskom sastavu – trans-8-methyl-N-vanillyl-6-nonenamide) je glavni sastojak crvenih čili papričica. Izolovao ga je Kristian Fridrih Bulholz iz biljke Capsicum (Solanaceae).
Spada u grupu fitohemijskih jedinjenja odnosno fitonutritijenata. Fitohemijsko jedinjenje je svako jedinjenje koje je se nalazi u biljkama (phyto – grčka reč za biljke). Do sada se pokazalo da postoje značajne zdravstvene koristi u ishrani koja se u najvećoj meri bazirana na unosu povrća i voća. Tako se došlo do toga da se danas proučavaju koristi koje ljudi mogu imati od unosa različitiih fitohemijskih jedinjenja, koje, kada se dokaže, da u laboratorjiskim uslovima, na kulturama ćelija i životinjama, utiču na usporavanje ili sprečavanje bolesti, zovemo fitonutritijenti. Sama uloga ovih jedinjenja u biljkama je vrlo raznolika – stvaraju energiju iz sunčeve svetlosti, doprinose otpornosti biljaka na različite viruse, bakterije, gljive… Npr. beta-karoten je fitohemijsko jedinjenje koje pripada grupi karotenoida i daje šargarepi narandžastu boju, a u našem telu se pretvara u vitamin A (retinol). Drugi karotenoidi su lutein i zeaksantin (nalaze se u zelenom povrću) i likopen (nalazi se u poaradajzu). Postoje studije koje ukazuju na to da ishrana bogata ovim grupama namirnica doprinosi manjoj učestalosti pojave karcinoma i kardio-vaskularnih oboljenja. Izoflavoni, koji se nalaze u soji se povezuju sa smanjenim nivoom holesterola i smanjenom učestalosti vaskularnih oboljenja. Pored toga, izoflavoni, koji se nazivaju i fitoestrogeni mogu da pomognu u olakšavanju nekih simptoma menopauze kod žena.

Za kapsaicin je zanimljivo da je on odgovoran za ljuti ukus čili papričica. Sam kapsaicin i nekoliko drugih jedinjenja koja se zovu kapsanoidi, su produkt sekundarnog metabolizma ljutih papričica i stvaraju se verovatno u cilju odbrane biljke od različitih gljiva koje je mogu napasti. Pored kapsaicina, drugi glavni kapsanoid je dihidrokapsaicin i ova dva jedinjenja su odgovorna za dve trećine ljutine čili papričica. Sama ljutina se meri vrednostima Skovilove skale. Skala je nazvana po američkom farmaceutu Vilburu Skovilu koji je prvi uspeo da izmeri ljutinu. Ovaj proces, koji je u početku bio relativno neprecizan, je bitno unapređen uvođenjem hromatografije sedamdesetih godina prošlog veka. Sam kapcaicin i dihirdokapsaicin imaju ljutinu između 15 i 16 miliona skovila. Koliko je to velika vrednost najbolje govori činjenica da je ljutina halapenja 2.500 do 8 hiljada skovila, a najljuće dve papričice koje se mogu naći na tržištu jesu Trinidad Moruga Scorpion sa 2,09 miliona skovila i Carolina Reaper sa 2,2 miliona skovila (neki izvori navode i Pepper X sa 3,18 miliona skovila). Kapsaicin se nalazi, u najvećim količinama, u placentalnom tkivu paprike na kome se nalazi seme.
U obliku leka (ne tableta, već za spoljnu upotrebu), kapsaicin je registrovan u nekim zemljama i koristi se za ublažavanje bolova koji nastaju usled reumatidnog artritisa, neuralgija, neuropatija, istegnuća mišića i tkiva, infekcija herpes virusom… Dakle, on ne leči, već se koristi samo za ublažavanje bolova. Dok u Republici Srbiji nije registrovan ni u jednoj formi, u obliku kreme, losiona, flastera sa produženim oslobađanjem i rastvora registrovan je u SAD.

Zanimljiva su različita pozitivna biološka dejstva kapsaicina na ljudski organizam.

  1. Efekat na smanjenje nivoa holesterola i poboljšanje lipidnog statusa
    Još pre skoro 50 godina, tačnije 1963. godine, prva studija je ukazala na to da korišćenje kapsaicina može da utiče na smanjenje nivoa holesterola i lipidni status. Dok je tada ispitivan efekat njegove primene kod laboratorijskih životinja, studije u kojima je ispitivano njegovo dejstvo na nivo holesterola kod ljudi su takođe sprovedene. Tako je pokazano da primena 4 mg kapsaicina podeljenog u dve doze tokom tri meseca dovodi do značajnog povećanja nivoa HDL-C holesterola (dobrog holesterola) dok su nivoi triglicerida i CRP (C-reaktivnog proteina koji je indikator postojanja zapaljenskog procesa) značajno smanjeni. Zbog toga primena kapsaicina može uticati na smanjenje rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Upravo poboljšanjem lipidnog statusa utiče se i na poboljšanje integriteta eritrocita (crvenih krvnih zrnaca koji u našem telu imaju ulogu da prenose kiseonik do naših ćelija).

  2. Efekat kapsaicina kao antioksidansa
    Već više od 30 godina se zna za delovanje kapsaicina kao antoksidansa tako što je primećeno da on inhibira lipidnu peroksidazu u membrani eritrocita, a potom i jetri u eksperimentima rađenim na laboratorijskim životinjama. Dok on svoje dejstvo uglavnom ostvaruje selektivnim i snažnim aktiviranjem RPV1 kanala, smatra se da se njegovo delovanje ostvaruje i drugim mehanizmima, jer se dejstvo ostvaruje i na ćelijama u čijim membranama nema ove vrste kanala. U svakom slučaju, studije su pokazale da postoji snažno antioksidativno delovanje na nivou mozga, jetre, pluća i mišića, pa čak i nivou samih ćelijskih organela kao što su mitohondrije. Smatra se da slobodni radikali (visoko reaktivni molekuli koji se stvaraju u našem organizmu) mogu značajno da oštete ćelije. Naše telo stvara antioksidanse koji neutrališu slobodne radikale štiteći naše ćelije. Antioksidanse unosimo i sa hranom (postoji više značajnih antioksidanasa), a kapsaicin je jedan od njih.

  3. Antizapaljensko delovanje kapsaicina
    Kapsaicin ima antizapaljensko dejstvo kako su to pokazale studije. Prostanglandini, ciklooksigenaza 2 (COX-2) i azot-oksid sintetaza enzima su važni medijatori zapaljenskog procesa. Prisustvo kapsaicina smanjuje stvaranje zapaljenskih molekula. Iako ne utiče ekspresiju COX-2 on inhibira njegovu enzimsku aktivnost i ekspresiju azot-oksid sintetaza enzima čime smanjuje zapaljenski proces.

  4. Uloga kapsaicina u sprečavanju nastanka karcinoma
    Postoje značajni eksperimentalni i epidemiološki dokazi da korišćenje niza fitohemijskih jedinjenja iz voća i povrća ima pozitivan uticaj na sprečavanje nastanka tumora. Među tim jedinjenjima se nalazi i kapsaicin. Niz studija pokazuje da kapsaicin može imati dejstvo na tumorske ćelije tako što onemogućava njihovu proliferaciju. Jedan od načina na koji se to dešava jeste zaustavljanje tumorskih ćelija da se dalje dele i dupliciraju, a drugi način je taj što izaziva proces apoptoze – a to je uklanjanje (uništavanje) onih ćelija koje ne mogu da se “poprave” što je slučaj sa ćelijama kancera.

  5. Uticaj na smanjenje telesne težine
    Studije koje su rađene na ljudima su pokazale da kapsaicin ima ulogu i u smanjenju telesne težine. To čini na način da aktivira već pomenute TRPV1 kanale što dovodi do povećanja intraćelijskog nivoa kalcijuma i aktviranja simpatičkog nervnog sistema. Pored toga učestvuje i u kontroli trošenja energije, podstičući trošenje braon masnog tkiva i smanjuje insulinsku rezistenciju, što sve ima uticaj na smanjenje telesne težine. Dodatno, on utiče i na smanjenje apetita. Iako ne postoji preporučena doza, ona se u većini studija kretala od 2mg do 6mg kapsaicina dnevno. Pošto kapsule obično sadrže 500mg mlevene paprike, a gram mlevene paprike sadrži oko 2,5mg kapsaicina (u 1 gramu), potrebno je koristiti 2 pa čak do 5 kapsula dnevno. Naravno, to zavisi od proizvođača.

  6. Antiulcerozno dejstvo kapsaicina
    Kapsaicin se resorbuje sa visokih 80% već u želucu i gornjim delovima dvanaestopalaćnog creva. Zbog njegove uloge u blokiranju TRPV1 kanala on deluje na nervne završetke u mukozi i povećava protok krvi. Epidemiološke studije su pokazale da je čir na želucu 3 puta češći u populaciji u kojoj se ne koristi ljuta paprika u odnosu na populaciju gde je njeno korišćenje uobičajeno.

    Kapsaicin je važan fitonutritijent u ljudskoj ishrani, posebno zbog njegovih brojnih pozitivnih dejstava na ljudski organizam. Naravno, on nije jedini, postoji niz različitih jedinjenja iz biljaka koji na jedan ili drugi način imaju pozitivni efekat. Sve ove fitonutritijente pre svega treba unositi kroz raznovrsnu i balansiranu ishranu koja je bogata voćem i povrćem. Kada to nije moguće, kao privremeno rešenje, može se pristupiti i unošenju putem suplemenata. Ipak, važno je reći da, ma koliko to izgledalo lakše, suplementi nisu i ne smeju biti zamena za raznovrsnu ishranu, već samo privremeno rešenje.

Reference:

Srinivasan, K., 2016. Biological activities of red pepper (Capsicum annuum) and its pungent principle capsaicin: a review. Critical reviews in food science and nutrition, 56(9), pp.1488-1500.

Dalton, S., 2002. Encyclopedia of Foods: A Guide to Healthy Nutrition.

Srivastava, S.K. ed., 2013. Role of Capsaicin in Oxidative Stress and Cancer (Vol. 3). Springer Science & Business Media.

Internet izvor: https://www.mayoclinic.org/drugs-supplements/capsaicin-topical-route/description/drg-20062561, pristupljeno: 26. 12. 2021. godine

Lee, S.D. (1963). Studies on the influence of diets & lipotropic substances upon the various organs and metabolic changes in rabbits on long term feeding with red pepper. III Metabolic and hematologic changes. Korean J. Intern. Med., 6: 708−730.

Qin, Y., Ran, L., Wang, J., Yu, L., Lang, H.D., Wang, X.L., Mi, M.T. and Zhu, J.D., 2017. Capsaicin supplementation improved risk factors of coronary heart disease in individuals with low HDL-C levels. Nutrients, 9(9), p.1037.

Aydin, B., 2015. The effects of capsaicin and vitamin E on high fat diet induced obesity, hyperlipidemia and oxidative stress in different organs of mice. Journal of food and nutrition research, 3(6), pp.357-364.

Chaudhary, A., Gour, J.K. and Rizvi, S.I., 2019. Capsaicin has potent anti-oxidative effects in vivo through a mechanism which is non-receptor mediated. Archives of physiology and biochemistry, pp.1-7.

Kim, C.S., Kawada, T., Kim, B.S., Han, I.S., Choe, S.Y., Kurata, T. and Yu, R., 2003. Capsaicin exhibits anti-inflammatory property by inhibiting IkB-a degradation in LPS-stimulated peritoneal macrophages. Cellular signalling, 15(3), pp.299-306.

Oh, S.H., Kim, Y.S., Lim, S.C., Hou, Y.F., Chang, I.Y. and You, H.J., 2008. Dihydrocapsaicin (DHC), a saturated structural analog of capsaicin, induces autophagy in human cancer cells in a catalase-regulated manner. Autophagy, 4(8), pp.1009-1019.

Wu, C.C., Lin, J.P., Yang, J.S., Chou, S.T., Chen, S.C., Lin, Y.T., Lin, H.L. and Chung, J.G., 2006. Capsaicin induced cell cycle arrest and apoptosis in human esophagus epidermoid carcinoma CE 81T/VGH cells through the elevation of intracellular reactive oxygen species and Ca2+ productions and caspase-3 activation. Mutation Research/Fundamental and Molecular Mechanisms of Mutagenesis, 601(1-2), pp.71-82.

Chang, H.C., Chen, S.T., Chien, S.Y., Kuo, S.J., Tsai, H.T. and Chen, D.R., 2011. Capsaicin may induce breast cancer cell death through apoptosis-inducing factor involving mitochondrial dysfunction. Human & experimental toxicology, 30(10), pp.1657-1665.

Varghese, S., Kubatka, P., Rodrigo, L., Gazdikova, K., Caprnda, M., Fedotova, J., Zulli, A., Kruzliak, P. and Büsselberg, D., 2017. Chili pepper as a body weight-loss food. International journal of food sciences and nutrition, 68(4), pp.392-401.

Kang, J.Y., Yeoh, K.G., Chia, H.P., Lee, H.P., Chia, Y.W., Guan, R. and Yap, I., 1995. Chili—protective factor against peptic ulcer?. Digestive diseases and sciences, 40(3), pp.576-579.