Sve je više gojaznih osoba i gojaznost postaje ozbiljna zdravstvena pretnja sa kojom se suočavamo. U 2016. godini, više od 1,9 milijardi odraslih osoba je imalo prekomernu težinu, a njih 600 miliona je bilo gojazno [1]. Procenjeno je i da je u 2020. godini, više od 38 miliona dece mlađe od 5 godina imalo prekomernu težinu i da taj broj i dalje raste. Jedan od razloga za prekomernu težinu jeste i nekontrolisano korišćenje šećera u različitim namirnicama i u piću. Prekomerno korišćenje šećera u ishrani povezano je ne samo sa gojaznošću već i sa većim rizikom nastanka dijabetesa, kardio-vaskularnih i drugih oboljenja.
Zbog toga, pre više od pedeset godina, kako bi zadržali sladak ukus, a izbegli velike količine šećera, mnogi proizvođači hrane i pića, počeli su da koriste veštačke zaslađivače. U SAD je dozvoljeno korišćenje samo 8 veštačkih zaslađivača, među kojima je i aspartam, dok je u Evropi dozvoljeno korišćenje nešto većeg broja. Pored veštačkih zaslađivača dozvoljeno je i korišćenje šećernih alkohola, kakav je sorbitol i oni se čak i ne smatraju dodacima hrani.
Većina ljudi koriste hranu i posebno pića sa veštačkim zaslađivačem kako bi smanjili unos šećera i na taj način probali da smršaju. Do sada se smatralo da veštački zaslađivači ne predstavljaju značajnu zdravstvenu pretnju, a da mogu biti od koristi pre svega zbog sprečavanja nastanka karijesa i kratkoročnu kontrolu telesne težine. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija je izdala upozorenje u vezi korišćenja veštačkih zaslađivača u cilju kontrole telesne težine i smanjenje rizika od nastanka bolesti, istakavši da dugotrajna upotreba veštačkih zaslađivača, ne samo da nije efikasna, već da može predstavljati i rizik po zdravlje. Svako dugotrajno korišćenje, kaže se u preporuci, povećava rizik od nastanka dijabetesa tipa 2, kardio-vaskularnih bolesti i povećava smrtnost kod odraslih. Ova se preporuka ne odnosi samo na one koji već imaju dijagnostikovan predijabetes [2]. Takođe, preporuka se ne odnosi na druge proizvode kao što su zubne paste, lekovi, kreme, a ne uključuje ni proizvode koji se dobijaju iz šećera. Kada se izdaju ovakve preporuke, one se izrađuju na osnovu brojnih studija i posle godina pažljivog razmatranja.
Međutim, one su u suprotnosti sa dosadašnjim istraživanjima koji nisu isticali nikakve zdravstvene koristi kod korišćenja zaslađivača, ali ih nisu smatrali ni štetnim ukoliko se unose u prevelikim dozama. Sada se to menja. Preporuka ne podrazumeva da sada, umesto veštačkih zaslađivača, treba početi sa konzumacijom šećera, već da treba izbaciti i dodati šećer i veštačke zaslađivale. Predlaže se da se šećer koristi samo kao prirodan, u namirnicama koje ga prirodno imaju, kao što je slučaj sa voćem, a da se koristi hrana koja nema ni šećera, ni zaslađivača.
Naravno, kada se ovakve preporuke izdaju, odmah se neko oseća ugroženim. Tako je Asocijacija proizvođača veštačkih zaslađivača oštro napala Svetsku zdravstvenu organizaciju, jer su njeni interesi ugroženi. Ali situacija je potpuno jasna. Od ranog detinjstva, decu treba učiti da ishrana treba da bude, ako je moguće bez šećera ili sa što manjom količinom, a svakako bez veštačkih zaslađivača. Navije koje se steknu u detinjstvu predstavljaju dobru osnovu za zdrave životne navike tokom života.
