Šta je to skrining? Prema definiciji on predstavlja medicinski pregled ili sprovođenje neke dijagnostičke procedure koja je ponuđena celokupnom ili delu stanovništva koji je u riziku nastanka određene bolesti, a kako bi se identifikovale one osobe koje su naizgled zdrave, a kod kojih postoji sumnja da su oboleli i gde bi ih rana intervencija izlečila i kako bi se otklonila mogućnost razvoja i pogoršanja bolesti. Ako je osoba negativna na skrining testu, to znači da postoji mala verovatnoća da će osoba oboleti od te bolesti, dok one osobe koje su pozitivne na skrining testu mogu odmah da dobiju dovoljno informacija kako bi mogli da donesu odluku o svom lečenju i to lečenje im je ponuđeno [1]. Takvi pregledi se uobičajeno organizuju za razna oboljenja, kao što su karcinom dojke, karcinom debelog creva i drugi.
Međutim, po prvi put predloženo je sprovođenje skrining programa u oblasti mentalnog zdravlja. Naime, panel zdravstvenih stručnjaka je u septembru 2022. godine, po prvi put, predložio uvođenje skrining programa u SAD, na postojanje anksioznosti i depresije za sve odrasle osobe koje su mlađe od 65 godina [2].
Pri predlaganju ove mere, stručnjaci su se rukovodili podacima koji ukazuju na to da je procenat osoba koji su u nekom trenutku imali simptome anksioznosti i depresije se od avgusta 2020. do februara 2021. godine povećao sa 36,4% na 41,5% u SAD. Ovakvo povećanje se vidi i u drugim zemljama. Procenjuje se da je globalna učestalost anksioznosti i depresije za vreme pandemije Covid-19 povećala za čak 25% [3]. Rizik pojave ovih metalnih oboljenja je čak dva puta veća kod žena, u odnosu na muškarce.
Međutim, da li je dovoljno samo da utvrdimo postojanje anksioznosti i depresije? Danas postoje standardizovani testovi čiji nam rezultati sa velikom pouzdanošću mogu da skrenu pažnju na postojanje ovih oboljenja, ali to nije dovoljno. Potrebno je zdravstveni sistem pripremiti na to da obezbedi pružanje potrebne pomoći i podrške onima kojima je pomoć zaista potrebna, a to nije ni lako ni jednostavno.
Konačno, preporuke se ne odnose na osobe koje su starije od 65 godine. Naime, zaključeno je da neki od simptoma anksioznosti mogu da budu prisutni i u normalnom starenju i da nema dokaza da bi rana intervencija kod ovih osoba, u slučajevima kada ne postoje potpuno jasni simptomi bolesti mogla da bude korisna.
