Search

Da li nas stres ubija?

Medically approved

Da li ste u riziku od nastanka infarkta miokarda, odnosno srčanog udara? Ili neke druge kardiovaskularne bolesti? Već dugo znamo da postoje faktori koji povećavaju rizik, kao što su: visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, gojaznost, visok nivo holesterola i fizička neaktivnost. Za neke od ovih faktora, imamo i tablice pomoću kojih možemo da izračunamo rizik, odnosno mogućnost nastanka infarkta miokarda u narednih 10 godina. Možete i sami da izračunate svoj rizik koristeći neki od brojnih on-line kalkulatora [1]. Cilj nam je da taj rizik bude što niži, odnosno ispod 5%.

Međutim, pored toga, dugo se zna i za negativan uticaj hroničnog stresa na naše zdravlje. Ali, da li nas stres i ubija? I da li vas kardiolog, kada dođete na pregled pita da li ste pod hroničnim stresom ili niste? Jedno istraživanje se upravo bavilo time – koliko izloženost fizičkom ili mentalnom stresu uzrokuje ishemiju (značajno smanjen dotok krvi) srca. Naučnici su posmatrali 918 osoba koje su imale stabilno oboljenja srca i posmatrali da li će izloženost fizičkom i mentalnom stresu dovesti do ishemije srca. Potom su te osobe praćene sledećih 9 godina. Pokazalo se da su kod osoba koje su imale ishemiju srca tokom izloženosti stresu, postojale značajno teže posledice ukoliko je to bio psihološki stres. Kod njih je postojala značajno veća mogućnost nastanka nefatalnog srčanog udara ili smrti usled srčanog udara u periodu praćenja [2].

Ovo nije prvo istraživanje koje je pokazalo takve rezultate. Jedno ranije istraživanje koje je ispitivalo vezu između različitih faktora i bolesti srca, a koje je pratilo 24.767 osoba iz 52 zemlje, je pokazalo da su one osobe, koje su bile pod velikim psihološkim (mentalnim) stresom u godini koja je prethodila godini kada su uključeni u studiju,  imale čak dva puta veću mogućnost da dožive infarkt srca (srčani udar) u periodu od narednih 5 godina. Pokazalo se da je psihološki stres nezavisan faktor koji doprinosi nastanku srčanog udara [3].

Istraživači su ispitivali i uticaj psihološkog stresa i na zdravlje osoba koji nemaju nikakva oboljenja srca, odnosno koje su potpuno fizički zdrave. Analizirani su podaci čak 6,7 miliona osoba iz Danske i Švedske u periodu od 1973. do 2014. godine. U tom periodu, njih 126.522 je izgubilo bar jedno dete. Pokazalo se da izloženost tako velikom psihološkom stresu (gubitak deteta je najveći psihološki stres koji može da postoji) dovodi do toga da je mogućnost nastanka srčanog udara čak tri puta veća u prvoj nedelji nakon gubitka, dok je u dužem periodu rizik bio povećan za 20 do 40%. To se odnosilo i na gubitak deteta, ne samo u periodu kada su bili deca, već i odrasli ljudi [4].

Kako dolazi do oštećenja srca u slučaju postojanja velikog psihološkog stresa? Neki naučnici smatraju da sve počinje u delu mozga koji se zove amigdala, i koji kao odgovor na stres pokreće „fight or flight“ reakciju (bori se ili beži). Da bi naše telo bilo spremno, on uzrokuje lučenje pojedinih hormona koji, kada je njihov nivo povećan u dužem vremenskom periodu, pokreću kaskadu fizioloških reakcija u našem telu koje dovode do povećanja zapaljenja u arterijama, doprinosi povećanju mogućnosti zgrušavanja krvi i smanjuju normalnu funkciju krvnih sudova, što sve dovodi do ateroskleroze, koja je potom osnova za nastanak ishemijske bolesti srca i srčanog udara. U jednom istraživanju je ispitivano 293 osobe koje nisu imale nikakvu bolest srca. Rađena je kompletna dijagnostika, a potom su osobe praćene 5 godina. Pokazalo se da su one osobe, koje su imale veću aktivnost u delu mozga koji smo pominjali, a koji se zove amigdala, nakon perioda praćenja, pokazivale veći nivo zapaljenja u arterijama i aterosklerozu [5].

Dakle, više je nego jasno da postoji očigledna povezanost postojanja hroničnog, posebno psihološkog, stresa i bolesti srca. Takođe, očigledno je, da je, nažalost, život bez stresa skoro nemoguć za najveći broj ljudi. Ostaje nam da povećavamo svoju otpornost na stres kojem smo izloženi ili da pronađemo načine kako ćemo ga smanjivati. Na raspolaganju nam je mnoštvo programa i tehnika koji su namenjeni smanjenju stresa. Na nama je samo da odaberemo pravi. 

[1] https://www.cvriskcalculator.com

[2] Vaccarino, V., Almuwaqqat, Z., Kim, J. H., Hammadah, M., Shah, A. J., Ko, Y. A., … & Quyyumi, A. A. (2021). Association of mental stress–induced myocardial ischemia with cardiovascular events in patients with coronary heart disease. JAMA, 326(18), 1818-1828.

[3] Yusuf, S., Hawken, S., Ôunpuu, S., Dans, T., Avezum, A., Lanas, F., … & INTERHEART Study Investigators. (2004). Effect of potentially modifiable risk factors associated with myocardial infarction in 52 countries (the INTERHEART study): case-control study. The lancet, 364(9438), 937-952.

[4] Wei, D., Janszky, I., Fang, F., Chen, H., Ljung, R., Sun, J., … & László, K. D. (2021). Death of an offspring and parental risk of ischemic heart diseases: A population-based cohort study. PLoS medicine, 18(9), e1003790.

[5] Tawakol, A., Ishai, A., Takx, R. A., Figueroa, A. L., Ali, A., Kaiser, Y., … & Pitman, R. K. (2017). Relation between resting amygdalar activity and cardiovascular events: a longitudinal and cohort study. The Lancet, 389(10071), 834-845.