U studiji koja je nedavno objavljena, istraživači su dobili rezultat da ljudi koji provode puno vremena sedeći, na poslu i kod kuće, suočavaju se sa značajno većim rizikom od razvoja demencije u poređenju sa onima koji imaju manje sedentarni način života. Za to se znalo i ranije, ali je iznenađujuće da štetni efekti prekomernog sedenja i dalje postoje čak i za pojedince koji redovno vežbaju. Dakle, nije dovoljno samo da vežbate, vaš način života morate da učinite manje sedentarnim [1].
Studija je ispitivala povezanost sedentarnog stila života i obolevanja od demencije kod 49.841 osoba starostii 60 ili više godina. Rezultati su pokazali da produženo vreme provedeno u sedentarnim aktivnostima povećava rizik od demencije. Pored toga, ovo istraživanje naglašava dalekosežne posledice produženog sedenja, koje utiče ne samo na fizičko zdravlje već i na mentalno zdravlje. Prethodne studije su pokazale da su osobe koje sede duže vreme tokom dana, bilo u kancelariji, tokom putovanja na posao ili ispred ekrana, podložnije stanjima kao što su bolesti srca, gojaznost, dijabetes i imaju veći rizik od nastanka prerane smrti. Zanimljivo je da je studija pokazala i da sedenje može čak da anulira koristi koje dobijemo redovnim vežbanjem.
Neke ranije studije su sugerisale da postoji veza između sedenja i lošijeg pamćenja, pa i nastanka demencije i Alchajmerove bolesti, kao njenog najčešćeg oblika, ali su se oslanjale na podatke o vremenu sedenja učesnika koje su oni sami prijavili, što može biti nedovoljno precizno. Da bi ovo izbegli istraživači su koristili objektivne merenje sedentarnog ponašanja, koristeći podatke iz „UK Biobank“ – baze podataka koja sadrži detaljne informacije o životima, zdravlju i smrtnosti stotina hiljada osoba u Velikoj Britaniji.
Učesnici studije „UK Biobank“ nosili su napredne uređaje za praćenje aktivnosti nedelju dana kako bi tačno zabeležili svoje kretanje i periode neaktivnosti tokom dana. Nakon proučavanja podataka, istraživači su identifikovali da su pojedinci koji su sedeli najmanje 10 sati dnevno, što je uobičajena pojava, bili suočeni sa 8% većim rizikom od razvoja demencije u narednih sedam godina u poređenju sa onima koji su provodili manji broj sati sedeći. Kako se vreme provedeno u sedenju povećavalo, povećavao se i rizik, a oni koji su sedeli najmanje 12 sati dnevno suočavali su se sa zapanjujućim 63% većim rizikom od demencije. Ono što je istraživače Iznenadilo je to što samo vežbanje nije značajno smanjilo rizik od demencije. Čak i osobe koje su redovno vežbale, ali su proveli 10 ili više sati sedeći, bili su podložni demenciji kao i oni koji su minimalno vežbali.
Prekidanje vremena u kome sedimo kratkim pauzama ili kratkim hodanjem takođe nije značajno ublažilo rizik. Ono što je na kraju bilo jedino važno je ukupno trajanje sedenja u jednom danu. Ostaje pitanje da li mogu da nam pomognu visoki stolovi gde možemo da stojimo kada radimo i koje sve veći broj ljudi koristi. Ono što sigurno može da pomogne jeste da se smanji ukupan broj sati kada sedimo svakodnevno. Recimo, oni ispitanici koji su sedeli 9,5 sati dnevno nisu imali povećan rizik.
Dakle, nije stvar u tome da uopšte ne sedimo, većina naših poslova je vezana za sedenje. Ali ako ubacimo šetnju umesto gledanja televizora kada smo kod kuće, ako sastanke održavamo šetajući (umesto da se sa nekim vidite na kafi i sedite u kafiću, uzmite kafu za poneti i prošetajte) – to može puno da nam pomogne. Jedna od stvari koja takođe može da nam pomogne, jeste da vodimo računa o tome koliko smo sati sedeli kog dana. Poruka je vrlo jasna – potrebno je da smanjimo sedenje na poslu i kod kuće na najmanju moguću meru, svakako ne preko 9,5 sati, i hodamo što više.
