Sezonska depresija ili sezonski afektivni poremećaj je vrsta depresije koja je povezana sa promenama godišnjih doba. Najčešće se javlja u jesen ili zimu, ali je moguće da se pojavi i u druga dva godišnja doba, posebno proleće. Tipično za sezonsku depresiju je da se bar dve godine zaredom javlja u isto vreme, da bi promenom godišnjeg doba simptomi polako nestajali. Njena učestalost, u zavisnosti od zemlje može da bude od 1,4% do 9,7%, ali našim prostorima njena učestalost je oko 3% [1].
Velika zabluda je da promene raspoloženja u jesen shvatamo samo kao prolazno neraspoloženje koje ne zaslužuje puno pažnje. Sezonska depresija je klinički oblik ispoljavanja depresije (https://vitality.rs/blogovi/mentalno-zdravlje/depresija-najcesce-mentalno-obolenje/) koji može biti jako težak.
Sezonska depresija se karakteriše ponavljajućim simptomima tokom određenih meseci, kako je već rečeno, tokom najmanje dve uzastopne godine. Ovi simptomi uključuju uporna osećanja depresije, gubitak interesovanja za aktivnosti koje ste prethodno uživali, promene u apetitu ili težini, nisku energiju, poremećaje sna, pa čak i misli o smrti ili samoubistvu. Simptomi se najčešće pojavljuju u kasnu jesen ili ranu zimu i povlače u proleće [2].
Sezonska depresija je učestalija kod žena nego muškaraca i češća je u severnijim krajevima, a može imati genetsku komponentu, pa se češće javlja unutar porodica gde već neko boluje od nje. Tačan uzrok sezonske depresije ostaje nejasan. Vodeća teorija ukazuje na poremećaje u biološkom satu tela. Smatra se da dolazi do promena u proizvodnji melatonina koji je važan za spavanje, što dovodi do poremećaja sna i trajnog umora. Čak i sama blizina godišnjeg doba u kome će dani biti kraći, biće puno kiša i snega, ako razmišljamo o tome, može dovesti do pogoršanja simptoma depresije.
Sezonska depresija može trajati jako dugo, čak i do 5 meseci. Ona se najčešće pojavljuje u oktobru i novembru (osim kada je oktobar topao i sa puno sunca, kako je to bilo ove godine), a najteže epizode se obično javljaju u januaru i februaru.
Ono što je dobro, jeste to što, kao što je to slučaj i sa drugim vrstama depresije, možemo da pomognemo osobama koje boluju od nje. Jedna od terapija koja se preporučuje jeste terapija svetlom. Istraživanja su pokazala da samo 30 minuta dnevno ispred aparata koji proizvodi svetlost može značajno da umanji simptome koji postoje. Smatra se da terapiju treba sprovoditi ujutru, da je potrebno osvetljenje jačine 10.000 luksa i da bude punog spektra. Kognitivno-bihejvioralna terapija, takođe, može da bude od pomoći. Njen cilj je da preoblikuje negativne misaone obrasce koji su povezani sa zimskim mesecima, što dovodi do poboljšanja raspoloženja. Važno je da kognitivno-bihejvioralna terapija može da pruži i dugoročne koristi tako što štiti pojedince od ponavljajućih depresivnih epizoda u narednim godinama. Konačno, postoje i lekovi (antidepresivi) koji mogu biti od pomoći. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i bupropion predstavljaju dobre opcje za lečenje. Bupropion je jedini lek odobren za sprečavanje sezonskih velikih depresivnih epizoda, a registrovan je i u Srbiji. Naravno, za svako lečenje, a posebno kada koristite lekove, morate posetiti lekara. Nikada se nemojte lečiti sami.
Ono što takođe može doneti puno koristi jeste to da provodite vreme na otvorenom. Prirodno svetlo i promena okruženja mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Angažovanje u zimskim aktivnostima takođe može biti od koristi.
Kao i svaki druga vrsta depresije, sezonska depresija je ozbiljno oboljenje, kome treba pristupiti sa puno pažnje. I dok kod najblažih oblika možemo uz podršku i pomoć najbližih da se izborimo sa njom, svaki ozbiljniji oblik je apsolutno razlog da posetimo lekara i potražimo pomoć.
