Search

Treba li nam kognitivna rezerva?

Medically approved

Šta je to kognitivna rezerva i koliko u životu može da nam znači? Radi se o relativno novom konceptu kojim istraživači pokušavaju da objasne razliku u kognitivnom funkcionisanju u starosti i promenama u mozgu koje tada postoje.

Kako starimo, dolazi do organskih promena u mozgu koje se karakterišu značajnim molekularnim, strukturalnim, citoskeletalnim, neurohemijskim i vaskularnim promenama, dok se značajno smanjuje i broj veza (sinapsi) koje postoje između neurona (nervnih ćelija). Dakle, naš mozak stari, kao i svaki deo našeg tela. Ovo može biti pogoršano ukoliko dođe do neke bolesti kao što je demencija, koja je zapravo predstavlja klinički sindrom koji se karakteriše progresivnim slabljenjem kognitivnih funkcija, što dovodi do smanjenja sposobnosti samostalnog i nezavisnog funkcionisanja [1]. Sve to dovodi do smanjenja kognitivnih funkcija, koje predstavljaju mentalne procese koji su uključeni u sticanje znanja, korišćenje informacija i rasuđivanje. To su domeni percepcije, pamćenja, učenja, pažnje, donošenja odluka i jezičkih sposobnosti. Naziv potiče od latinske reči “cognition” što znači spoznaja (sposobnost uviđanja) [2].

Upravo zbog svega ovoga očekujemo da će starije osobe imati sve veće probleme u kognitivnim funkcijama i sve teže samostalno funkcionisati. Ali da li je baš uvek tako?

Izgleda da to nije uvek slučaj. Postoje ljudi koji i u svojim osamdesetim i devedesetim godinama, i pored toga što su malo sporiji, ostaju izuzetno mentalno očuvani, nastavljaju da putuju, idu u pozorište, uče strane jezike, rešavaju matematičke probleme, projektuju zgrade i bolje se snalaze u rešavanju mentalnih problema u odnosu na mnogo mlađe osobe. U mozgu nekih od njih, kod kojih je nakon njihove smrti rađena autopsija, pronađene su značajne promene koje odgovaraju odmaklom stepenu demencije, najčešće Alchajmerovovoj bolesti. Sa takvim promenama u mozgu oni su trebali da funkcionišu mnogo, mnogo slabije nego što je to bio slučaj. Kako je to moguće?

Ovde na scenu stupa koncept kognitivne rezerve. Na taj način se objašnjava to što neki stariji ljudi mnogo bolje funkcionišu u starosti nego što bi se to očekivalo. Smatra se da se kod nekih ljudi tokom njihovog života stvaraju dodatne nervne ćelije i veze između njih, što kasnije, u starosti, pomaže da se kompenzuju promene u mozgu koje bi dovele do smanjenja kognitivnih funkcija. Rađena su istraživanja koja su pokazala da su životinje koje su tokom svog života bile podvrgnute većoj fizičkoj i mentalnoj stimulaciji, razvile veći broj novih nervnih ćelija i veza između njih. Isto se dešava i kod ljudi. Izlaganjem našeg tela fizičkoj aktivnosti (vežbanje) i stalnim mentalnim aktivnostima (što više učenja i mentalnih izazova) mi tokom života gradimo kognitivnu rezervu koja će nam puno značiti kada budemo stariji. Pokazalo se da je kognitivna rezerva veća kod osoba koje su završile viši stepen obrazovanja. Samo studiranje zahteva veći stepen mentalnog angažovanja, a priča se ne završava završetkom fakulteta. Osobe koje završe viši nivo obrazovanja biraju zahtevnija zanimanja koja traže veće mentalno angažovanje. Čak, iako ne radite mentalno zahtevan posao (radite isti posao stalno), dovoljno je da stalno uvodite u njega nešto novo što bi vas teralo da budete mentalno angažovaniji. I nikada nije kasno. Iako je bolje početi sa izgradnjom kognitivne rezerve u mladosti i srednjim godinama, imaćete koristi i ukoliko tek počinjete kada ste stariji [3].

Ovo je upravo i odgovor na pitanje kako se gradi kognitivna rezerva? To, podrazumeva da budete fizički aktivni. Čak i kada počnete sa fizičkom aktivnošću u sedamdesetim godinama života i brzo hodate nekoliko puta nedeljno od 30 do 60 minuta bolje ćete funkcionisati, a ukoliko počnete sa vežbanjem u šezdesetim godinama značajno ćete smanjiti mogućnost nastanka demencije. Ali vežbanje koje postane deo vašeg života još u mladosti ili bar u srednjim godinama života, obezbediće vam veliku zdravstvenu korist. Pored toga potrebno je da budete mentalno što aktivniji. Čak i ukoliko ne radite previše mentalno zahtevan posao, potrebno je da u njega stalno unosite nešto novo ili da pored njega imate drugih aktivnosti koje zahtevaju mentalno angažovanje. Možete učiti neki novi jezik, pisati, čitati, rešavati matematičke probleme. Što više budete mentalno aktivni, korist koju ćete imati će biti veća. Treća i ne manje značajna stvar jeste da održavate što veći broj, kvalitetnih socijalnih kontakata. Istraživanja pokazuju da što imate veću socijalnu mrežu, a posebno ako ste u okviru vaših socijalnih kontakta zajedno sa nekim angažovani u aktivnostima koje zahtevaju mentalno angažovanje, korist koju ćete imati je jako velika [4].

Konačno, o tome kako će izgledati vaša starost, trebalo bi da razmišljate kada ste mnogo mlađi. Izgradnja kognitivne rezerve je, verovatno, najznačajnija stvar koju možete da uradite.

[1] Chertkow, H., Feldman, H. H., Jacova, C., & Massoud, F. (2013). Definitions of dementia and predementia states in Alzheimer’s disease and vascular cognitive impairment: consensus from the Canadian conference on diagnosis of dementia. Alzheimer’s research & therapy, 5(1), 1-8.

[2] Michalos, A. C. (Ed.). (2014). Encyclopedia of quality of life and well-being research (pp. 311-1). Dordrecht: Springer Netherlands.

[3] Stern, Y., & Barulli, D. (2019). Cognitive reserve. Handbook of clinical neurology, 167, 181-190.

[4] Scarmeas, N., Levy, G., Tang, M. X., Manly, J., & Stern, Y. (2001). Influence of leisure activity on the incidence of Alzheimer’s disease. Neurology, 57(12), 2236-2242.