Kvalitetno i dovoljno dugo spavanje je od izuzetnog značaja za naše zdravlje, iako i danas ne obraćamo preveliku pažnju na njega. Sve smo više ispred malih ekrana ili ekrana tableta o mobilnih telefona, a često beskonačno skrolovanje na Instagramu ili Tik-toku predstoji spavanju. Ujutru se budimo umorni i pospani, a kako dan odmiče, sve nam je teže da održimo fokus i pažnju, postajemo manje efikasni i razdražljivi. Podaci iz SAD ukazuju na to da, 2020. godine, čak više od trećine odraslog stanovništva ne spava dovoljno dobro [1]. Negativne posledice nedovoljnog spavanja su dobro poznate i kreću se od većeg rizika za razvoj dijabetesa, kardio-vaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara, gojaznosti…
Naše spavanje se tipično sastoji od nekoliko faza koje se ponavljaju, ali se razlikuju po aktivnostima u mozgu. Spavanje je ključno za pripremu organizma za dan koji sledi, a svaka faza sna igra drugačiju ulogu u tom procesu. Postoje dva glavna tipa spavanja: ne-REM i REM spavanje. Ne-REM spavanje se sastoji od tri faze sna, a u svakom je spavanje dublje u odnosu na prethodnu. Prva od njih traje 10 minuta i u njoj polako tonemo u san. Druga faza je malo dublja i traje oko 15 minuta, dok je, naredna, treća faza, zapravo najdublja faza spavanja, koja je izuzetno važna za naš oporavak. Nakon ovog dela spavanja, dolazi, nakon 70 do 90 minuta, REM faza spavanja koja se karakteriše naglim pokretima očiju (REM – Rapid Eye Movement), ubrzanim disanjem i povećanim krvnim pritiskom. Tokom ove faze je naš mozak najaktivniji, sanjamo, a istraživači smatraju da je ova faza bitna za stvaranje dugoročne memorije. Zanimljivo je da mozak ima urođen mehanizam kojim u ovoj fazi sna potpuno prekida prenos signala iz mozga do naših mišića, kako ne bi došlo do povređivanja, zbog tako intenzivne aktivnosti u mozgu. Tada je naše telo potpuno paralisano. Postoje retki poremećaji spavanja gde neke osobe mogu da se probude u ovoj fazi spavanja. One to opisuju kao užasno iskustvo, jer su svesni, ali nekoliko minuta ne mogu da se pomere.
Šta se dešava kada ne spavamo dovoljno? I da li poslepodnevno spavanje, kome pribegavamo kada ne spavamo dovoljno noću, može da nam pomogne?
Istraživači smatraju da ne može dovoljno. Odnosno, svako popodnevno spavanje koje je kraće od 90 minuta, ni u jednom slučaju, ne može da obuhvata sve faze sna. U tim slučajevima, svakako nedostaju duboka ne-REM faza sna i REM faza sna, što znači da ne možemo da se oporavimo, niti da konsolidujemo dugotrajno pamćenje. Dakle, tipično popodnevno spavanje, ne može da zameni spavanje tokom noći. Jednostavno ceo ciklus spavanja mora da se završi. Istraživanje koje je sprovedeno je pokazalo da osobe koje se probude u najdubljoj fazi ne-REM spavanja mnogo lakše prave greške, kada neposredno nakon buđenja rade zadatke iz matematike, u odnosu na one koji se probude nakon REM faze spavanja [2].
Ali nije ni sve tako crno. Ako niste spavali dovoljno tokom noći, kratko popodnevno spavanje u trajanju od 20 do 30 minuta može da nam poboljša pažnju u narednih nekoliko sati, bez toga da ostanemo pospani. Ovo je posebno važno za one osobe čija priroda posla je takva da ne rade samo tokom dana, odnosno one koji rade ponekad noću, u trećoj smeni.[3].
Dakle, ako se osećate umorno, možete sebi da priuštite kratko popodnevno spavanje, ne duže od 30 minuta. Čak je korisno i da podesite alarm da vas probudi posle 20 do 30 minuta.
Međutim, ako ste umorni svakog dana, onda ne spavate dovoljno dobro i trebalo bi da potražite pomoć. To, svakako, nisu odmah lekovi za spavanje. Prvo je korisno da pronađete nekoga ko je specijalizovan za psihologiju spavanja, jer kognitivna bihejvioralna terapija bi mogla da vam pomogne. Ako to ne bude tako, onda je vreme za posetu lekaru i možda i terapiju lekovima.
