Šta je to treća smena Ili noćni rad? I da li uopšte ima bilo kakav uticaj, pozitivan ili negativan, na naše zdravlje.
Treća ili noćna smena predstavlja rad noću tokom vremena kada bismo trebali da spavamo, koji negativno utiče na naš cirkadijalni ritam. Iako je naš cirkadijalni ritam individualan, uopšteno govoreći ovde govorimo o vremenu između 23 do 7 časova, koje većina ljudi koristi za spavanje. Rad noću nije tako redak. Svi znamo za neka zanimanja gde se noćni rad smatra neophodnim. Tu svakako spadaju zaposleni u službama hitne pomoći, bolnicama, vatrogasci, policija, vojska, ali često noću rade i radnici komunalnih službi kako bi se manje ometalo funkcionisanje velikih gradova tokom dana.
Kakav je uticaj noćnog rada na naše zdravlje? Svakako, negativan. Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala noćni rad kao potencijalno kancerogen i on se nalazi u Grupi 2A, gde su svrstane supstance koje su potencijalno kancerogene za ljude. Navodi se da postoje ograničeni dokazi da noćni rad povećava rizik nastanka karcinoma kod ljudi, i to karcinoma dojki, prostate, debelog creva i rektuma, i dovoljni dokazi za nastanak karcinoma pri vršenju eksperimenata na životinjama [1].
Jedna metastudija je analizirala rezultate 12 istraživanja koja su ispitivala vezu rada noću i nivoa oksidativnog stresa kojem su te osobe izložene u periodu između 2001. i 2019. godine. Oksidativni stres predstavlja metaboličko stanje organizma u kome prooksidansi (slobodni radikali) nadvladaju antioksidativne mehanizme zaštite organizma. Ti slobodni radikali u manjoj meri su neophodni za obavljanje normalnih ćelijskih procesa, kao što je sinteza nekih hormona, regulisanje transkripcije gena, neke vrste naših ćelija ih koriste u cilju odbrane od bakterija i virusa… Naš organizam stalno kontroliše njihovu koncentraciju tako što stvara antioksidanse koji višak slobodnih radikala jednostavno neutrališu. Međutim, ponekad nema dovoljno antoksidanasa i naš organizam ulazi u stanje oksidativnog stresa. Tada, slobodni radikali, koji su visoko reaktivni, počinju da oštećuju omotač i organele naših ćelija i reaguju sa ugljenim hidratima, lipidima i proteinima unutar ćelija. Takođe, reaguju i sa DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) koja predstavlja osnovu našeg genetskog materijala, dovodeći do štetnih promena (mutacija) u njemu. Kada dođe do ovih promena, one mogu dovesti do smrti ćelije, ali i ako ćelija preživi, oštećenja su takva da mogu da doprinesu nastanku mnogih bolesti kao što su karcinomi, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, neurodegenerativne i autoimune bolesti i mnoge druge. Sva istraživanja su pokazala da postoji jasna veza između rada noću i višeg nivoa oksidativnog stresa kojima su te osobe izložene. Noćni rad je bio povezan sa povećanim oštećenjem DNK i smanjenom sposobnošću njegove popravke, povećanim koncentracijama slobodnih radikala i u manjoj meri smanjenom sposobnošću antioksidativne odbrane organizma [2].
Sada, kada znamo da je rad noću povezan sa većim rizikom oboljevanja, postavlja se pitanje da li su ugroženi samo oni koji rade noću? Ili možda svi pomalo radimo u noćnoj smeni? Ako neko uči noću ili se budi nekoliko puta tokom noći jer beba plače i treba je nahraniti onda i za tu osobu možemo da kažemo da radi noću. Ili prosto ako izlazite noću, vi takođe radite noću (to nazivamo socijalni jet-leg). Jedno istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od više od 50.000 ispitanika je pokazalo da većina nas odlazi na spavanje posle ponoći ili ustaje jako rano i ne spava dovoljno. Posebno je izražena razlika između spavanja radnim danima i vikendom. Čak 87% osoba, vikendom, odlazi na spavanje najmanje 2 sata kasnije i izloženo je socijalnom jet-legu [3]. Praćene su i navike spavanja kod 200 studenata i pokazalo se da samo jedan od njih odlazi u isto vreme na spavanje i radnim danima i vikendom (unutar vremenske razlike od pola sata). Kada je praćeno spavanja žena nakon porođaja, pokazalo se da se njihovo spavanje, u najvećoj meri, poklapa sa spavanjem vatrogasaca za koje očekujemo da će se buditi bar nekoliko puta tokom noći. Posebno ukoliko ne postoji podrška supruga ili partnera u preuzimanju brige o detetu. Još je gora situacija kod zaposlenih žena koje istovremeno pre posla moraju da se brinu o spremanju dece za školu, a nakon posla spremanjem hrane, domaćim zadacima dece, njihovim treninzima… Čak i jedna noć, u kojoj ne spavamo dovoljno, može da ima posledice po naše kognitivne sposobnosti dan nakon toga, a situacija je mnogo teža ukoliko to traje duže.
Konačno, da li nas treća smena zaista ubija? Jasno je da je zdravlje osoba koje rade tokom noći ugroženo. Svi dokazi govore u prilog tome. Međutim, ono što ne smemo da zaboravimo je to da su i svi ostali su do neke mere smenski radnici. Ali to, bat u najvećoj meri, zavisi od nas. Redovno i kvalitetno spavanje, dovoljno dugo i uvek u isto vreme je nešto što čuva naše zdravlje. Spavanje je jednako važno za naše zdravlje, koliko i pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost. I to moramo da prihvatimo.
