Search

Zašto je REM faza spavanja važna?

Medically approved

Što više znamo o spavanju, svesniji smo njegove važne uloge i složenosti. Svakako, najitrigantnija faza spavanja jeste faza sa brzim pokretima očiju koju znamo kao REM faza (Rapid Eye Movement). Za ovu fazu spavanja znamo još od 1953. godine, kada je profesor Nathaniel Kleitman [1], nakon što je usavršio aparate kojima je mogao da beleži električnu aktivnost mozga i pokrete očiju tokom spavanja, primetio da tokom spavanja dolazi do brzih pokreta očima koji su bili praćeni značajnom aktivnošću mozga. Tu fazu je nazvao, upravo po pokretima očiju, REM faza spavanja. Ovo nije bilo prvo otkriće profesora Kleitmana. Naime, on je postao poznat još 1938. godine, kada je mesec dana proveo u pećini bez dnevnog svetla i kada smo saznali da naš organizam ima cirkadijalni ritam koji upravlja periodima spavanja i budnosti, nezavisno od ritma dan – noć.  

Pre otkrića REM faze spavanja, nije se mnogo znalo šta se dešava tokom spavanja. Naučnici su smatrali da je to vreme izuzetno niske aktivnosti mozga kada se on odmara. I to je zvučalo potpuno logično. Međutim, otkriće REM faze spavanja je sve promenilo. Aktivnost mozga tokom nje je skoro jednaka aktivnosti mozga u budnom stanju. Zanimljivo je da naš mozak tokom REM faze spavanja potpuno „isključi“ naše telo i mi se tada uopšte ne pomeramo (osim očiju). Smatra se da je to zaštitni mehanizam pomoću koga naše telo obezbeđuje da ne dođe do nevoljnih pokreta i da se spreči eventualno povređivanje. Mozak tada ima mnoštvo aktivnosti i znamo da tada sanjamo i da ova faza ima izuzetno važnu ulogu u pamćenju. Danas smatramo da je uloga REM faza još značajnija i da ima značajan uticaj na naše psihičko zdravlje, spoznaju, pa čak i na dugovečnost.

Naše spavanje, zapravo, ima 4 faze. Tri od njih su ne-REM faze, a jedna je REM faza. Kada tonemo u san, mi zapravo ulazimo u prvu ne-REM fazu koja traje svega desetak minuta. U tom periodu se rad našeg srca usporava, usporava se i disanje, a mišići opuštaju. Ona zapravo predstavlja uvod u drugu fazu ne-REM spavanja u kojoj se naša telesna temperatura spušta, a mozak počinje da radi sporije. Nakon nje dolazi treća faza ne-REM spavanja, faza dubokog sna, u kojoj se naše telo regeneriše. Dolazi do izgradnje kostiju i mišića, naš imuni sistem se regeneriše i obnavljamo rezerve energije. Nakon faze dubokog sna, sledi REM faza spavanja [2]. U njoj se otkucaji srca i disanje ubrzavaju, a moždana aktivnost dolazi skoro do one koja postoji kada smo budni. Ukoliko je naše spavanje kvalitetno i dobro, sve ove četiri faze traju između 90 i 110 minuta i ponavljaju se 4 do 6 puta tokom noći [3].

Danas, znamo da REM faza spavanja donosi još neke koristi. Ona se može uporediti i sa nekom vrstom noćne terapije kojoj smo podvrgnuti. Naime, znamo da se konsolidacija pamćenja upravo odvija u ovoj fazi. Tokom nje, naš mozak pravi nove veze između nervnih ćelija i dodaje ih već postojećim neuronskim mrežama. Jedna studija je pokazala da su ispitanici koji su bili probuđeni tokom REM faze spavanja, u odnosu na one koji su bili probuđeni u fazi dubokog sna, bili za čak 32% uspešniji u rešavanju memorijskih zadataka [4]. Međutim, postoji još jedna značajna stvar vezana za REM fazu. Ukoliko ste zaspali zabrinuti zbog nečega, a probudili ste se manje zabrinuti ili opušteniji, verovatno je REM faza spavanja zaslužna i za to. Danas znamo, da upravo u ovoj fazi spavanja, naš mozak odvaja pamćenje od negativnih asocijacija koje imamo u vezi njega [5]. Zbog toga dovoljno kvalitetnog sna i njegove REM faze, možemo da shvatimo i kao besplatnu psihoterapiju koju naš mozak sprovodi tokom noći. Konačno, REM faza je značajna i zbog toga što se najveći deo snova kojih se sećamo odvija upravo u njoj. Neki naučnici smatraju da su snovi, zapravo, proizvodi velike aktivnosti mozga tokom REM faze, dok neki drugi smatraju da snovi imaju ulogu da nam pomognu da se izborimo sa neprijatnim i bolnim iskustvima koje smo imali tokom dana.

Šta se dešava ako ne spavamo dovoljno ili naše spavanje nije kvalitetno. Tada dolazi do problema. Nedostatak REM spavanja nas lišava svih onih koristi koje nastaju u ovoj fazi spavanja. Imaćemo više problema sa pamćenjem i učenjem, teže ćemo se boriti sa neprijatnim i bolnim iskustvima i teže ćemo rešavati probleme. Pored toga ćemo sporije misliti i  biti u većem riziku od nastanka depresije.

Konačno, studija, u kojoj je učestvovalo 4.050 ispitanika, je pokazala da u slučaju vremenskog skraćivanja REM faze spavanja za 5%, tokom praćenja od 12,1 godine, ispitanici su imali 13% veću smrtnost. Isti rezultati su se pokazali i kod 2.675 ispitanika koji su praćeni 20,8 godina [6].

Spavanje smo dugo zanemarivali kao nešto što se podrazumeva. Mnogo više pažnje smo posvećivali ishrani i fizičkoj aktivnosti. Danas je drugačije. Spavanje je najmanje jednako važno za naše zdravlje, koliko i ostale zdrave navike kojima težimo.

[1] https://www.uchicagomedicine.org/forefront/news/nathaniel-kleitman-phd-1895-1999#:~:text=In%20September%201953%2C%20as%20a,these%20eye%20movements%20with%20dreaming.

[2] https://www.nichd.nih.gov/health/topics/sleep/conditioninfo/what-happens

[3] Patel, A. K., Reddy, V., Shumway, K. R., & Araujo, J. F. (2022). Physiology, sleep stages. In StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing.

[4] Walker, M. P., Liston, C., Hobson, J. A., & Stickgold, R. (2002). Cognitive flexibility across the sleep–wake cycle: REM-sleep enhancement of anagram problem solving. Cognitive Brain Research, 14(3), 317-324.

[5] Lipinska, G., & Thomas, K. G. (2019). The interaction of REM fragmentation and night-time arousal modulates sleep-dependent emotional memory consolidation. Frontiers in psychology, 10, 1766.

[6] Leary, E. B., Watson, K. T., Ancoli-Israel, S., Redline, S., Yaffe, K., Ravelo, L. A., … & Stone, K. L. (2020). Association of rapid eye movement sleep with mortality in middle-aged and older adults. JAMA neurology, 77(10), 1241-1251.