Search

Da li naš mozak postaje veći?

Medically approved

Naučnici su došli do značajnog otkrića. Oni su dokumentovali povećanje veličine mozga kod osoba rođenih između 1930-ih i 1970-ih. U istraživanju je učestvovalo 3.226 ispitanika. Ova studija povezuje povećanje obima mozga sa faktorima kao što su bolje obrazovanje, poboljšana ishrana i smanjena učestalosti pušenja. Uvidi iz ovog istraživanja mogli bi imati široke implikacije za razumevanje promena u kognitivnim funkcijama tokom generacija.

Ispitanici su imali prosečnu starost 58 godina, a od njih su 53% bile žene, a 47% muškarci. Niko o učesnika nije imao demenciju, moždani udar ili bilo koje drugo, značajno neurološko oboljenje. Veličina mozga je određivana korišćenjem magnetne rezonance i bio je određivan intrakranijalna zapremina, zapremina hipokampusa, zapremina bele moždane mase, zapremina kortikalne sive moždae mase, debljinu korteksa i površinu korteksa [1].

Rezultati su pokazali da postoji primetno povećanje intrakranijalnog volumena od 6,6% od kod osoba koje su rođene kasnije u odnosu na one koji su rođeni ranije.  Studija je takođe pokazala povećanje zapremine bele materije od 7,7% i povećanje zapremine hipokampusa od 5,7%. Zanimljivo, dok se površina kortikalne površine povećala za 14,9%, debljina korteksa se smanjila za 20,9%, što ukazuje na promene u strukturi mozga i verovatno i njegovim funkcijama. Primećeno je i povećanje kortikalne sive mase, ali ono nije bilo statistički značajno.

Ovakvi rezultati mogu ići u prilog „Flinovom efektu“, koji tvrdi da je prosečna inteligencija porasla tokom 20. veka. Međutim, postoji veoma slaba korelacija između veličine mozga i inteligencije, te sama veličina mozga nije definitivan marker nivoa inteligencije. Uprkos tome što muškarci generalno imaju veći mozak za otprilike 12% u odnosu na žene, indikatori kognitivne funkcije i inteligencije su vrlo slični među polovima, tako da veličina mozga nije direktno povezana ni sa kognitivnim sposobnostima, ni sa inteligencijom.

Međutim, ono što ova studija podržava jeste koncept kognitivne rezerve, odnosno da veći mozak može da obezbedi više neuronskih veza potencijalno odlažući početak demencije i drugih kognitivnih opadanja povezanih sa starenjem.

Naučnici su definisali više različitih faktora koja mogu imati uticaj na povećanje veličine mozga. Prvi od njih je obrazovanje. Kod uzastopnih generacija koje imaju više nivoe obrazovnih postignuća, postoji snažna korelacija sa povećanjem volumenom mozga. Drugi značajan faktor je poboljšanje u ishrani, posebno u ranom životu. Ovo uključuje široko rasprostranjeno obogaćivanje hrane i poboljšan pristup hranljivim materijama. Treći faktor koji je izdvojen je smanjenje stope pušenja, posebno sredinom 20. veka. Smanjenje stope pušenja je direktno povezano sa manjim smanjenjem zapremine mozga, iako ono prvenstveno utiče na sivu materiju.

Ovo istraživanje naglašava potencijalne uticaje društvenih promena na biološko i kognitivno zdravlje, sugerišući da bi se poboljšanja u obrazovanju, ishrani i javnom zdravlju mogla odraziti na fiziološke promene kao što je povećana veličina mozga.

[1] DeCarli, C., Maillard, P., Pase, M. P., Beiser, A. S., Kojis, D., Satizabal, C. L., … & Seshadri, S. (2024). Trends in intracranial and cerebral volumes of Framingham Heart Study participants born 1930 to 1970. JAMA neurology, 81(5), 471-480.