Search

Kakva je veza između ishrane i multiple skleroze?

Medically approved

Multipla skleroza je hronična autoimuna bolest koja pogađa centralni nervni sistem. Kod multiple skleroze imuni sistem greškom napada mijelinski omotač nervnih vlakana, uzrokujući probleme u prenošenju nervnih impulsa. Na kraju, bolest može izazvati trajno oštećenje ili propadanje samih nerava. Tačan uzrok MS nije poznat, ali se veruje da je rezultat kombinacije genetskih faktora i faktora životne sredine. Znamo da postoji genetska predispozicija i da se češće javlja u porodicama gde je neko već imao multiplu sklerozu. Takođe, znamo da je češće kod osoba koje imaju nizak nivo vitamina D, pušača i onih koji su imali neke virusne infekcije (kao one koje urokuje Epstein-Barr virus). Konačno, postoji i geografski uticaj. Multipla skleroza je češća u regionima udaljenim od ekvatora, što sugeriše da faktori životne sredine, kao što su izlaganje sunčevoj svetlosti i proizvodnja vitamina D, mogu igrati neku ulogu u njenom nastajanju. Smatra se da multipla skleroza pogađa oko 2,8 miliona ljudi širom sveta, češća je kod žena nego kod muškaraca i to za dva do tri puta. Najčešće se javlja kod osoba između 20 i 40 godina, iako se može javiti u bilo kom uzrastu.

Dok mnoge osobe nakon što se dijagnostikuje multipla skleroza modifikuju svoju ishranu, ne postoji konsenzus o preporukama za ishranu. Međutim, nova studija je pokušala da sistematizuje studije koje su se bavile vezom između ishrane i progresije multiple skleroze [1].

Istraživači su pregledali sve studije koje su završene i objavljene do 26. jula 2023. godine. Uključene su samo studije koje koriste rezultate kvaliteta ishrane ili indekse ishrane, dok su one fokusiranje na pojedinačnu hranu, hranljive materije ili dijetetske suplemente su isključeni. Kriterijume za uključivanje ispunile su ukupno 32 studije, a u njima je ispitivan invaliditet (u 19 studija), kvalitet života (12 studija), zamor (12 studija), depresija (9 studija), relaps (8 studija), anksioznost (3 studije), promene koje se vide na snimanju magnetnom rezonancom (4 studije).

Pregled svih ovih studija je pokazao da postoji moguća povezanost između ishrane i poboljšanja kvaliteta života i invaliditeta kod osoba sa multiplom sklerozom. Pored toga, čini se i da postoji povezanost bolje ishrane sa boljim rezultatima u pogledu zamora, invaliditeta, depresije i anksioznosti

Ono što su istraživači zaključili je da postoje neki dokazi o povezanosti između ishrane i simptoma multiple skleroze, posebno u pogledu kvaliteta života i invaliditeta, ali da je ukupan uticaj ishrane na druge ishode multiple skleroze nedovoljno uverljiv. Istraživači naglašavaju potrebu za snažnijim prospektivnim studijama i dobro dizajniranim interventnim studijama po meri kako bi se potvrdile ove potencijalne povezanosti i dale preporuke za ishranu za one koji žive sa multiplom sklerozom.

[1] Solsona, E. M., Tektonidis, T., Reece, J. C., Simpson-Yap, S., Black, L. J., Rad, E. Y., & Coe, S. (2024). Associations between diet and disease progression and symptomatology in multiple sclerosis: A systematic review of observational studies. Multiple Sclerosis and Related Disorders, 105636.