Veliki deo istorije ljudske civilizacije je potraga za dugovečnošću, a ona traje i danas. Šta bi bilo kada bismo mogli da živimo bar sto godina. Ili i više od toga. Žoan Kalment ostaje najdugovečnija osoba ikada. Umrla je 1997. godine, a živela neverovatnih 122 godine. Ali, od 1997. godine, prošlo je njih 27. Zašto šanse da živimo duže ne rastu? I zašto niko i nije živeo duže? Prema nedavnom istraživanju objavljenom u naučnom časopisu “Nature Aging”, šanse su male, da će se životni vek drastično povećati, osim ako ne dogodi neki revolucionarni napredak u medicini.
Studija je analizirala podatke o očekivanom životnom veku od 1990. do 2019. godine u zemljama koje su poznate po tome da nihovi stanovnici žive dugo.. Ove zemlje su uključivale Australiju, Francusku, Italiju, Hong Kong, Japan, Južnu Koreju, Španiju, Švedsku i Švajcarsku. Rezultati su pokazali da, iako je prosečan životni vek rastao tokom decenija, stopa rasta je usporila u većini zemalja. Hong Kong je bio izuzetak, održavajući stabilan rast bez usporavanja. U studiji se predviđa da će maksimalni prosečan životni vek dostići plato oko 87 godina — muškarci će živeti oko 84, a žene oko 90 godina [1].
Suprotno projekcijama nekih naučnika da će očekivani životni vek nastaviti da raste zbog napretka u lečenju bolesti poput raka i bolesti srca, studija sugeriše drugačije. Istraživanje pokazuje da umesto da više ljudi dostigne ekstremnu starost, godine u kojima ljudi umiru se grupišu u uži vremenski okvir. Ovaj fenomen, poznat kao “kompresija mortaliteta”, znači da, iako sve više ljudi živi u starijoj dobi, maksimalna starost se ne povećava značajno.
Studija sugeriše da je moderna medicina dostigla tačku u kojoj pomaže većem broju ljudi da dožive 80 i 90 godina. Međutim, pomeranje prosečne starosti preko tog praga izgleda izazovno. Čak i kada bi se eliminisali smrti od bolesti ili nesreća, ljudi bi se i dalje suočili sa smrtnošću zbog prirodnog procesa starenja. Drugim rečima možemo da dodamo još malo vremena prosečnom životnom veku kroz medicinski napredak.
Ne slažu se svi naučnici u potpunosti sa zaključcima studije. Neki od njih smatraju da bi veća ulaganja u prevenciju nastanka bolesti moglo da, potencijalno ublaži štetu koja nastaje starenjem.
Uprkos otrežnjujućim zaključcima studije, ostaje optimizam u pogledu budućnosti ljudske dugovečnosti. Autori veruju da bi značajno produženje životnog veka zahtevalo naučna otkrića koja usporavaju sam proces. Mi danas imamo puno studija koje upravo ispituju mogućnost inrevenisanja na nivou samog procesa starenja.
