Još 2017 godine, započeo je projekat u kome su naučnici napravili najdetaljniju mapu ljudskog mozga. Ovaj projekat je koštao 375 miliona dolara i označava ogroman korak napred u našem razumevanju mozga, koji predstavlja najsloženiji organ u ljudskom telu. Nazvan je – atlas mozga [1].
Atlas mozga je doneo neka zapanjujuća otkrića. Naime, identifikovano je preko 3.300 različitih tipova i podtipova moždanih ćelija. To je, čak 10 puta više od onoga što se ranije znalo [2]. Primenjene su najmodernije tehnologije i ispitano 10 miliona moždanih ćelija. Ispitivano je kako pojedine moždane ćelije aktiviraju različite gene, koristeći jedinstvene obrasce ekspresije gena specifične za svaki tip ćelije.
Ovo je ogroman korak napred, ali je ipak samo prvi korak. Prema najnovijim istraživanjima procenjuje se da ljudski mozak ima oko 170 milijardi ćelija, tako da je ispitan samo mali delić postojećih ćelija. To, istovremeno, znači da iako je ovo značajan korak napred u našem razumevanju mozga, on predstavlja samo početni korak. Do danas, naučnici su ispitali samo delić od ćelija koje čine ljudski mozak, što implicira da još mnogo tipova ćelija ostaje da se otkrije [3].
Zanimljivo je da naučnici nisu mogli da tako veliki broj uzoraka pregledaju i klasifikuju ćelije sami. Zbog toga su korišćeni roboti koji su pažljivo pregledali više od 10 miliona ćelija ljudskog mozga. Otkriveno je mnogo novih tipova ćelija, posebno u dubljim delovima mozga. To uključuje i moždano stablo u kome se nalaze vitalni, autonomni centri koji regulišu osnovne funkcije kao što su disanje i rad srca.
Da postoje različite nervne ćelije se zna već jako dugo. Recimo, još 1830. godine češki naučnik Jan Purkinje je otkrio novu vrstu neurona koja je zadužena za finu regulaciju mišićne motorike. Po njemu te ćelije su nazvane Purkinjeve (ili Purkinijeve) ćelije. Nakon toga, samo u retini u oku, otkriveno je čak 60 različitih tipova nervnih ćelija. Ipak, niko se nije nadao da će njihov broj biti ovako veliki.
Da bi sve bilo još komplikovanije, nervne ćelije čine samo polovinu ćelija mozga. Postoje i astrociti – ćelije koje pružaju potporu neuronima i čije sve funkcije još uvek ne znamo. Postoje i ćelije mikroglije koje imaju ulogu imunih ćelija u moždanom tkivu [4]. Zanimljivo je i da se do sada poznati tipovi ćelija ne razlikuju mnogo između ljudi i primata – naših najbližih „rođaka“. Razlike koje postoje su više posledica ekspresije gena, a ne samih moždanih ćelija.
Konačno, identifikovanje različitih tipova ćelija nije cilj samo po sebi. Ovo je samo korak u pokušaju identifikovanja svih procesa u mozgu kao jednog dinamičnog sistema. Očigledno je da nam ostaje još jako puno toga što moramo da naučimo o daleko najsloženijem organu u našem telu, što mozak svakako jeste.
