Search

Visok holesterol i statini – šta uraditi?

Medically approved

Više od 200 miliona ljudi širom sveta koriste statine, lekove koji snižavaju nivo holesterola [1]. Statini mogu značajno smanjiti LDL, često nazivan ‘loš holesterol’, za oko 25 do 55 procenata. Osim toga, mogu smanjiti masnoće u krvi – trigliceride, i smanjiti inflamaciju, potencijalno sprečavajući srčane udare i moždane udare.

Uprkos njihovoj dokazanoj efikasnosti, postoji određene nejasnoće u vezi sa optimalnim vremenom za početak terapije statinima, posebno za starije osobe. Ona proizilazi iz variranja efikasnosti statina s godinama. Iako su kod starijih osoba češći srčani i moždani udari, studije pokazuju da je efikasnost statina u smanjenju takvih rizika najjača kod osoba u sedamdesetim godinama i čini se da opada kako ljudi stare odnosno kada imaju preko osamdeset godina.

Stručnjaci smatraju da odluka da li je potrebno početi sa terapijom statinima treba da bude individualna.  Preporuke ne bi trebalo da se zasnivaju samo na godinama; trebalo bi da uzmu u obzir opšte zdravlje i način života osobe. Međutim, ako ste mlađi od 75 godina i imate visok LDL holesterol ili povećani rizik od srčanog udara i moždanog udara zbog različitih faktora, statini mogu da pomognu u smanjenju šanse za nastanak ovih ozbiljnih bolesti, bez obzira da li je dijagnostikovana bolest srca ili nije. Ova preporuka važi i za one koji su stariji od 75 godina, a kojima je dijagnostikovana bolest srca. [2].

Studija iz 2020. godine, u kojoj je učestvovalo gotovo 327.000 osoba starijih od 75 godina, pokazala je potencijalne koristi od statina, čak i kada nije postojala bolest srca. Oni koji su počeli da koriste statine imali su 20% manji rizik umiranja od bolesti srca u odnosu na one koji nisu koristili statine [3].

Važno je napomenuti da veće doze statina mogu dovesti do izraženijih neželjenih efekata kod starijih osoba. U takvim slučajevima, može biti korisno početi s najmanjom mogućom dozom i postepeno je povećavati ako je to neophodno i tolerabilno. Alternative statinima uključuju lekove poput ezetimiba, koji smanjuje apsorpciju holesterola, i injekcione lekove koji smanjuju nivo LDL, poput alirokumaba, evolokumaba i inklisirana. Druga opcija koja ne uključuje statine je bempedoinska kiselina, koja smanjuje količinu holesterola koju jetra proizvodi.

Oko 10 do 15 procenata osoba koje koriste statine, može imati neželjene efekte kao što su bolovi u mišićima i slabost. U ovakvim slučajevima, fizička aktivnost može pomoći da ovi neželjeni efekti nestanu. Ponekad, pomaže i koenzim Q10, ali kod njegovog korišćenja treba biti oprezan zbog interakcije sa određeni lekovima, te se uvek treba konsultovati sa lekarom [4].

Bez obzira na sve, uvek treba početi sa promenama u načinu života, pa tek ako one ne daju rezultate, početi sa statinima (ne treba zaboraviti da je, kod jednog broja ljudi, visok holesterol genetski uslovljen i tu nikakva promena načina života neće dati rezultate). Dijeta bogata celim žitaricama, ribom i morskim plodovima, mahunarkama i orasima, uz redovnu fizičku aktivnost, može smanjiti LDL i ukupni nivo holesterola.

Na kraju, o tome koji je najbolji način da zaštitite svoje zdravlje i da li su vam statini potrebni, uvek se konsultujte sa svojim lekarom.

[1] https://www.hopkinsmedicine.org/health/wellness-and-prevention/how-statin-drugs-protect-the-heart

[2] Armitage, J., Baigent, C., Barnes, E., Betteridge, D. J., Blackwell, L., Blazing, M., … & Zannad, F. (2019). Efficacy and safety of statin therapy in older people: a meta-analysis of individual participant data from 28 randomised controlled trials. The Lancet, 393(10170), 407-415.

[3] Orkaby, A. R., Driver, J. A., Ho, Y. L., Lu, B., Costa, L., Honerlaw, J., … & Djousse, L. (2020). Association of statin use with all-cause and cardiovascular mortality in US veterans 75 years and older. Jama, 324(1), 68-78.

[4] https://www.mayoclinic.org/drugs-supplements-coenzyme-q10/art-20362602