Search

Zašto žene češće obolevaju od autoimunih bolesti?

Medically approved

Autoimune bolesti predstavljaju bolesti u kojima ćelije našeg imunog sistema pogrešno prepoznaju ćelije nekog od tkiva ili organa kao strano telo i počinju da ga napadaju i uništavaju. Po učestalosti, autoimune bolesti se nalaze na trećem mestu, odmah posle karcinoma i kardio-vaskularnih bolesti [1]. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da od autoimunih bolesti mnogo češće obolevaju žene u odnosu na muškarce. Recimo, kod sistemskog lupusa eritematozusa odnos je 9 : 1 u korist žena, odnosno tek svaka deseta obolela osoba je muškarac. Kod Sjogrenovog sindroma odnos je čak 19 : 1, odnosno na svakih 20 obolelih osoba, njih 19 su žene. Naučnike je uvek zanimalo zašto je tako?

U novoj studiji, naučnici su došli do zaključka da je jedan od verovatnih uzroka činjenica da žene imaju dva X hromozoma. Naime, svi mi imamo ukupno 46 hromozoma koji su raspoređeni u 23 para hromozoma. Dvadeset i dva od njih su somatski hromozomi, dok jedan par, 23 po redu čine polni hromozomi. Kod žena 23. par čine XX hromozomi (dva X hromozoma), dok se kod muškaraca radi od XY hromozima (jedan X i jedan Y hromozom). Pošto žene imaju dva X hromozoma, logično bi bilo da prozivode dva puta više X proteina (onih za čije je stvaranje potreban X hromozom) u odnosu na muškarce koji imaju samo jedan X hromozom. Međutim, nije tako. Naime količina X proteina je ista. Zbog čega je tako?

Naime, kod žena je samo jedan X hromozom aktivan. Drugi je „ućutkan“. Kako se to dešava? Postoji, naime, jedan molekul koji su naučnici nazvali Xist. Ućutkavanje se dešava na način da stotine Xist molekula zapravo obavije drugi X hromozom i potpuno ga isključi odnosno ućutka. Ovo je mehanizam koji je vrlo značajan. Ukoliko drugi X hromozom ne bi bio ućutkan onda bi žene stvarale previše X proteina od kojih bi neki, u takvim koncentracijama, mogli da ugroze zdravlje žena.

Sada naučnici smatraju da je upravo Xist molekul, zapravo odgovoran za češću pojavu autoimunih oboljenja kod žena. Oni su u laboratorijskim uslovima pratili razvoj autoimunih oboljenja kod ženki miševa. Mužjaci su retko oboljevali od autoimunih oboljenja. Onda su mužjacima davali Xist molekul (koji oni normalno nemaju) i oboljevanje mužjaka miševa od autoimunih oboljenja se značajno povećalo. To je samo značilo da Xist supstanca definitivno ima značajnu ulogu u nastanku oboljenja. Potom su naučnici ispitali krv osoba obolelih od autoimunih oboljenja. Pokazalo se da su u njihovoj krvi značajno povećane koncentracije antitela na proteine koji su vezani za Xist molekul, u odnosu na opštu populaciju, odnosno one koji nisu oboleli od autoimunih oboljenja [2].

Naučnici veruju da je mehanizam nastanka oboljenja sledeći: Xist molekul za sebe vezuje niz proteina. Kada imune ćelije shvate Xist molekul kao neprijatelja, isto to učine i sa proteinima koji su vezani za njega. Na taj način, naše imune ćelije pogrešno prepoznaju neke delove našeg organizma kao svoje neprijatelje i nastaje autoimuno oboljenje.

Konačno, da li je Xist molekul jedini krivac za nastanak autoimunih oboljenja? Svakako nije. Da jeste, muškarci ne bi ni obolevali od ovih bolesti. A obolevaju. U manjem broju, ali ipak obolevaju. Zbog toga je mnogo verovatnije da Xist molekul je samo jedan od faktora koji doprinosi razvoju autoimunih bolesti. Ali, kako sada izgleda, vrlo značajan faktor. 

[1] Fairweather, D., & Rose, N. R. (2004). Women and autoimmune diseases. Emerging infectious diseases, 10(11), 2005.

[2] Dou, D. R., Zhao, Y., Belk, J. A., Zhao, Y., Casey, K. M., Chen, D. C., … & Chang, H. Y. (2022). XIST ribonucleoproteins promote female sex-biased autoimmunity. bioRxiv, 2022-11.