Šta je Životno važnih osam? Američko udruženje za srce je, u junu 2022. godine, objavilo svojih „životno važnih osam“ preporuka (Life’s Essential 8) i one predstavljaju ključne mere kojih bi trebalo da se pridržava svaka osoba kako bi poboljšala svoje kardiovaskularno zdravlje. Bolje kardiovaskularno zdravlje pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti, moždanog udara i ostalih značajnih zdravstvenih problema.
Početna definicija kardiovaskularnog zdravlja se zasnivala na sedam poželjnih faktora zdravlja koji, kada su optimalni, povezani su sa dužim životom bez kardiovaskularnih bolesti i kvalitetnijim životom. Ove komponente su tada nazvane „prostih životnih sedam“ (Life’s Simple 7) i uključivale su indikatore kvaliteta ishrane, učešća u fizičkoj aktivnosti, izloženosti duvanskom dimu, indeksa telesne mase, nivoa glukoze u krvi, ukupnog holesterola i krvnog pritiska. Na osnovu definisanih parametara, svaka mera je klasifikovana kao loša, srednja ili idealna na osnovu prihvaćenih kliničkih vrednosti. Idealno kardiovaskularno zdravlje je mogla da ima osoba koja u svih 7 parametara se nalazi na idealnom nivou [1].
Posle 12 godina praćenja dodat je još jedan faktor, a unapređeno je i bodovanje, te sada „Life’s Essential 8“ predstavlja bolji alat za procenu kardiovaskularnog zdravlja. Koji faktori se posmatraju u „Life’s Essential 8“?
Prva preporuka je zdrava ishrana. Potrebno je biti pametan kod izbora hrane, paziti na kalorije i jesti manje porcije. U ishrani treba da bude zastupljeno voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, biljni proteini, nemasni životinjski proteini, piletina bez kože, riba i morski plodovi. Treba izbaciti ili ograničiti zaslađena pića, alkohol, ne soliti hranu, izbegavati crveno meso i izbaciti iz ishrane mesne prerađevine, rafinisane ugljene hidrate, punomasne mlečne proizvode, visoko prerađenu hranu, ulja kao što su kokosovo i palmino. Potrebno je čitati i razumeti nalepnice sa sastavom namirnica koje kupujemo, paziti na broj kalorija koje unosimo i kuvati kod kuće.
Druga preporuka je da budemo fizički aktivni. Svake nedelje bi trebali da budemo umereno fizički aktivni najmanje 150 minuta ili da imamo 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti. Potrebno je da postavimo realne ciljeve u vezi naše fizičke aktivnosti i da budemo uporni u njihovom ostvarivanju. Kineska poslovica kaže da i put od 7 kilometara počinje prvim korakom. Ti mali svakodnevni koraci su put do uspeha. Za početak je dovoljno da hodamo više i da svaku priliku iskoristimo za to. Svaki minut se računa.
Treća preporuka je da se ne izlažemo duvanskom dimu. Upotreba klasičnih cigareta i svih vrsta elektronskih cigareta je jedan od vodećih uzroka smrti u SAD i doprinosi čak trećini svih smrtnih slučajeva od srčanih bolesti tokom godine. Smatra se da je najmanje jedna trećina dece do 11 godina starosti izložena duvanskom dimu odnosno pasivnom pušenju.
Četvrta preporuka je da spavamo dovoljno i kvalitetno. Odraslim osobama je potrebno 7 do 9 sati spavanja tokom noći, deci više od toga. Spavanje je važno jer se tokom spavanja regenerišu naše ćelije, imaćemo jači imuni sistem, bićemo bolje raspoloženi i imaćemo biše energije, naš mozak će bolje funkcionisati, bolje ćemo pamtiti, donositi odluke i rešavati probleme, dok će rizik od gojaznosti i nastanka hroničnih bolesti biti manja.
Peta preporuka je da pazite na svoju težinu. Postizanje i održavanje optimalne telesne težine je izuzetno važno. Indeks telesne mase (Body Mass Indeks – BMI) je numerička vrednost vaše težine u odnosu na vašu visinu i dobija se kada se telesna težina iskazana u kilogramima podeli sa kvadratom telesne visine iskazane u metrima. BMI ne bi trebalo da bude veći od 25. Postizanje ovog cilja zvuči jednostavno, a malo je teže sprovesti ga u stvarnom životu. Da nije tako, ne bi ni bilo gojaznosti. Ali možemo da pazimo na male stvari i rezultat će doći. Potrebno je da smanjimo porcije, jedemo pametno (što više voća i povrća, integralne žitarice…), budemo što aktivniji i, ukoliko ne možemo sami da izađemo na kraj sa kilogramima, potražimo stručnu pomoć.
Šesta preporuka je da kontrolišete nivo holesterola. Visok nivo LDL ili „lošeg“ holesterola može dovesti do srčanih oboljenja. Njegov nivo je važniji pokazatelj u odnosu na ukupan nivo holesterola. To nije jedina vrsta holesterola. Merimo i HDL holesterol odnosno „dobar“ holesterol, koji sprečava LDL holesterol da se „lepi“ za zidove krvnih sudova. Važan nam je i nivo triglicerida u krvi – to je najviše zastupljena vrsti masti u našem telu. Konačno, postoji i ukupan holesterol koji se dobija kada saberemo LDL holesterol i HDL holesterol i potom im dodamo jednu petinu vrednosti triglicerida. Za povećan nivo holesterola je bitno da znamo da u najvećem broju slučajeva, njegov nivo možemo da regulišemo pravilnom ishranom. Međutim, postoji i određeni broj slučajeva gde je povećan nivo holesterola urođen i ne možemo ga rešiti ishranom. U tim slučajevima moramo da ga smanjimo korišćenjem lekova – statina. Konačno, povišen holesterol se ne sreće samo kod odraslih osoba. On je čest i kod dece. Koliko je taj problem zastupljen govori i činjenica da je, nama susedna Hrvatska, uvela utvrđivanje nivoa holesterola kod dece u sklopu obaveznog lekarskog pregleda pre polaska u prvi razred osnovne škole.
Sedma preporuka je da kontrolišete nivo glukoze (šećera) u krvi. Glukoza je glavni izvor energije koji naše telo koristi. Mi imamo mehanizme kojima sprečavamo da nivo glukoze u krvi bude prevelik, pre svega lučenjem insulina. Kada se insulin ne stvara, govorimo o dijabetesu tipa 1. Međutim, kada naše telo razvije insulinsku rezistenciju onda insulin više ne deluje kako bi trebalo, te pankreas luči sve više insulina, dok konačno to više ne bude u mogućnosti. Tada, nivo glukoze ostaje visok i tokom vremena prevelika koncentracija glukoze u krvi može oštetiti srce, bubrege, oči i nerve.
Osma preporuka je da kontrolišemo krvni pritisak. Povišen krvni pritisak ili hipertenzija u dužem vremenskom intervalu, posebno kada je neregulisan i kada dolazi do njegovih skokova, može da bude izuzetno opasan [2].
Postoji poseban algoritam kako se preračunava skor za svaki faktor i on može iznositi maksimalno 100. Onda se sve vrednosti saberu (maksimalan ukupan skor za 8 faktora može da iznosi 800, a potom se on podeli sa brojem faktora odnosno sa brojem 8 i dobije konačan skor).
Recimo za treći faktor, a to je izloženost duvanskom dimu, vrednost se izračunava tako što je skor 100 ukoliko osoba nikada nije pušila. Ako je osoba nekada pušila, ali je prestala pre više od 5 godina skor je 75. Ako je osoba prestala da puši pre 1 do 5 godina, skor je 50. Ako je osoba prestala da puši pre manje od godinu dana skor je 25. Konačno, ako je osoba i dalje pušač, skor je 0. Dodatno, osim kod skora 0, oduzima se 20 ako je osoba izložena duvanskom dimu kao pasivni pušač. Recimo ako imamo osobu koja je nepušač, njen skor bi bio 100, ali ako je izložena duvanskom dimu kao pasivni pušač, onda se taj skor umanjuje za 20, pa bi skor bio 80. Sličan algoritam postoji za svaki od faktora [3].
Konačno, koliki je prosečan skor? U jednoj studiji koja je rađena u SAD na 20.305 ispitanika, a gde je posmatrano kakav uticaj ima smanjenje telesne težine i povećana fizička aktivnost na rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, računat je i prosečni skor. Od mogućih 100, prosečan skor je bio samo 60 u „Life’s Essential 8“. To pokazuje da postoji puno prostora za unapređenje [4].
Nažalost, ni u Srbiji situacija nije bolja. S obzirom na mnogo veći procenat pušača u Srbiji, prosečan skor bi, verovatno, bio još niži. Međutim, ako svako od nas počne da vodi računa o svojim navikama, mogli bismo puno da unapredimo svoje zdravlje. Ako ne zbog sebe, a onda zbog svoje dece.
