Povremeno gladovanje, odnosno vremenski ograničena ishrana koja je poznata i kao „intemitent fasting“ podrazumeva unos hrane samo u jednom, vremenski ograničenom, delu dana. Najčešće se radi o 8 sati u kojima se unosi hrana, dok se narednih 16 sati gladuje.
Postoje i drugi režimi kao što su 6:18 ili čak ekstremnih 4:20 sati. Sada je objavljena studija koja je pokazala da ovakav način ishrane može biti vrlo značajan kod osoba sa dijabetesom tipa 2 i pomoći im u gubitku težine i kontroli nivoa glukoze u krvi. U istraživanju je učestvovalo 75 ispitanika koji su bili podeljeni u tri grupe: one koji prate vremensko ograničene smernice za ishranu, one koji su smanjili unos kalorija i kontrolnu grupu. Rezultati su bili iznenađujući. Osobe iz prve grupe, koja je imala vremenski ograničenu ishranu i uzimala hranu između podneva i 8 sati uveče, su izgubile više kilograma, nego što je to bio slučaj sa ispitanicima u grupi koja je smanjila kalorijski unos. Međutim, kod obe ove grupe došlo je do smanjenja A1C hemoglobina koji pokazuje nivo glukoze u krvi u poslednja 3 meseca.
Ono što je istraživanje pokazao je i to da je učesnicima bilo lakše da se pridržavaju vremenski ograničene ishrane od tradicionalnih metoda smanjenja kalorija. Zanimljivo je i da su ispitanici u prvoj grupi, koji su uzimali hranu samo u osmočasovnom prozoru, smanjili unos kalorija iako im to nije ni rečeno. Izgleda da je lakše brojati sate, nego brojati kalorije [1].
Da li je i „dobar“ holesterol opasan po zdravlje?
Istraživači su ustanovili iznenađujuću vezu između određenih komponenti lipoproteina visoke gustine (HDL), poznatog i kao
