Nova studija je otkrila da održavanje nivoa glukoze u krvi u užem opsegu značajno smanjuje rizik od mikrovaskularnih komplikacija kod ljudi sa dijabetesom tipa 1. U studiji je učestvovalo 808 odraslih osoba sa dijabetesom tipa 1, prosečne starosti od 45 godina i skoro jednakom polnom distribucijom (52% muškaraca i 48% žena). Istraživači su koristili kontinuirane monitore glukoze da bi pratili nivoe glukoze u krvi učesnika tokom dve nedelje, fokusirajući se na dva ključna parametra. Prvi je vreme u dometu što predstavlja vreme u kome je nivo glukoze u krvi između 3,9–10 milimola po litru (mmol/L) ili 70–180 miligrama po decilitru (mg/dL)glukoza (TIR). Drugi parametar koji je praćen jeste vreme u ograničenom dometu (TITR) koje je definisano kao vreme u kome je nivo glukoze u krvi između 3,9–7,8 mmol/L ili 70–140 mg /dL [1].
Učesnici su podeljeni u kvartile na osnovu količine vremena tokom kojeg su njihovi nivoi glukoze u krvi bili unutar ovih opsega. Takođe su učesnici studije pregledani kako bi se utvrdilo prisustvo mikrovaskularnih komplikacija (dijabetička periferna neuropatija, dijabetička nefropatija ili dijabetička retinopatija) i makrovaskularnih komplikacija (koronarna bolest srca, bolest perifernih arterija, stenoza karotidne arterije ili moždani udar). Istraživači su prilagodili analizu za različite potencijalne faktore, uključujući nivoe HbA1c, starost, lipide u krvi, krvni pritisak, BMI, trajanje dijabetesa, pol, status pušenja i upotrebu RAAS inhibitora ili statina.
Studija je otkrila značajnu razliku u prevalenciji mikrovaskularnih komplikacija između učesnika sa različitim nivoima TITR. Među onima sa najnižim TITR (≤26% vremena), 54,4% imalo je mikrovaskularne komplikacije. Nasuprot tome, ova brojka je pala na 35,4% za one sa najvišim TITR-om (>41% vremena). Svako povećanje TITR od 10% bilo je povezano sa smanjenjem od 19% šanse za bilo koju mikrovaskularnu komplikaciju. Slično tome, svaki porast TIR od 10% bio je povezan sa smanjenjem šanse za mikrovaskularne komplikacije od 13%. Međutim, nije pronađena značajna povezanost između strože kontrole glikemije i makrovaskularnih komplikacija.
Iako studija sugeriše da stroža kontrola glikemije može smanjiti rizik od mikrovaskularnih komplikacija kod ljudi sa T1D, ne može utvrditi uzročnost zbog svoje prirode poprečnog preseka. Pored toga, obrnuta uzročnost bi mogla da igra ulogu, gde bi se pojedincima sa istorijom vaskularnih komplikacija moglo savetovati da prate manje stroge ciljeve kontrole glikemije.
Ovi nalazi naglašavaju važnost preciznog praćenja i upravljanja glukozom u smanjenju komplikacija kod osoba sa dijabetesom tipa 1, otvarajući put poboljšanim strategijama lečenja i ishodima pacijenata.
