Nova studija sa Univerziteta u Kopenhagenu naglašava značajne rizike smanjenja unosa hrane pre takmičenja, posebno među atletičarkama odnosno sportistkinjama koje se bave sportovima izdržljivosti. Istraživanje se fokusiralo na uticaj niske energetske dostupnosti na sportsku sposobnost i zdravlje dvanaest triatlonki. Tokom perioda od 14 dana, sportistkinje su konzumirale samo polovinu svog potrebnog dnevnog unosa kalorija uz održavanje intenzivnog treninga. Rezultat je bio primetan pad performansi, sa smanjenjem od 7,7% tokom 20-minutne vožnje biciklom i do 18% padom u kraćim testovima visokog intenziteta. Studija je takođe ispitala zdravstvene efekte smanjenja unosa hrane, otkrivajući značajne poremećaje u imunološkom sistemu. Sportistkinje su imale povećan nivo kortizola – hormona stresa i povećan stres imunih ćelija, što ih je činilo osetlivijim na bolesti i povrede. Nalazi osporavaju dugogodišnje verovanje da gubitak težine poboljšava performanse, posebno u sportovima izdržljivosti kao što su trčanje, biciklizam, plivanje i veslanje. Zanimljivo je da je studija takođe otkrila da trodnevni period ponovnog hranjenja, u kojem su sportistkinje imale adekvatni kalorijski unos, nije umanjio negativne efekte smanjenja unosa kome su bile izložene. Učinak je ostao oslabljen, što pokazuje da kratkoročna adekvatna ishrana nije efikasno rešenje. Zanimljivo je da je studija pokazala da su žene imale negativnije posledice neadekvatnog kalorijskog unosa od muškaraca. Kod žena, nivoi estrogena opadaju sa nedovoljnim unosom kalorija i ova hormonska neravnoteža može dovesti do dugoročnih zdravstvenih problema, čineći pravilnu ishranu ključnom za sportistkinje [1].
Da li je i „dobar“ holesterol opasan po zdravlje?
Istraživači su ustanovili iznenađujuću vezu između određenih komponenti lipoproteina visoke gustine (HDL), poznatog i kao
