Upravo je objavljeno novo istraživanje, koje se može nazvati monumentalnim po svom značaju za neuronauku. Istraživači su uspešno kreirali mapu mozga – neuron po neuron i sinapsu po sinapsu, mozga odrasle voćne mušice (Drosophila melanogaster).
Ovo dostignuće označava ogroman skok u razumevanju složenog funkcionisanja ljudskog mozga, s obzirom na genetske i bihevioralne sličnosti voćne mušice sa ljudima, iako bi laici rekli da nikakva sličnost ne postoji. Nije ovo prvi slučaj. Naime, naučnici su prethodno kreirali mapu mozga relativno jednostavnog mozga crva koji ima 302 neurona, i larve voćne mušice čiji mozak sadrži 3.000 neurona. Međutim, odrasla voćna mušica je predstavlja daleko veći izazov sa skoro 140.000 neurona međusobno povezanih sa oko 50 miliona sinapsi. Ljudski mozak je mnogo složeniji. Procenjuje se da u našem mozgu postoji 86 milijardi ćelija koje između sebe stvaraju 100 triliona veza, da se svake sekunde u ljudskom mozgu dogodi oko 100 hiljada hemijskih reakcija, a da dnevno proizvede preko 70 hiljada različitih misli. Međutim, i pored toga tri četvrtine naslednih bolesti su uzrokovane promenama u istim genima i kod voćne mušice i kod ljudi, a 60% genoma je identično. Zbog toga je ovaj uspeh neprocenjiv za biomedicinska istraživanja.
Detaljno mapiranje mozga voćne mušice ne samo da poboljšava naše razumevanje neuronskih kola, već služi i kao ključna osnova za proučavanje mozga složenijih životinja, uključujući i ljudski. Inače, u istraživanju je učestvovalo 287 naučnika koji su radili u 76 laboratorija širom sveta [1].
