Mnogi su gledali seriju „Naranžasto je novo crno“ (Orange is the New Black), a tridesete su postale nove dvadesete. Dovoljno je da pogledamo Novaka Đokovića i uspehe koje ima u tenisu u svojoj 36. godini.
I u maratonu se nešto menja i izgleda da pravilo postaje da je „sporo, novo brzo“. Šta to znači?
Maraton je izuzetno teška atletska disciplina. Ona podrazumeva da treba da pretrčite 42 kilometra i 195 metara. Za to je potreban ozbiljan trening i izuzetna mentalna snaga. Zbog toga, samo 1% ljudi na svetu će bilo kada u svom životu istrčati maraton. S druge strane, maraton može da istrči bilo koja zdrava osoba. Samo je potrebna upornost.
Na ovogodišnjem maratonu u Njujorku, rekord za najsporiji maraton je postavio Džoel Kofman koji je trku završio za 8 sati 43 minuta i 34 sekunde. On ima 65 godina i trku je završio u 20 časova i 17 minuta uveče nakon prepodnevnog starta. Drugi primer je Latova Snel. Ona je u svojoj 38. godini završila 27 maratona i ima svoju internet stranu i podkast kojima pokušava da motiviše osobe sa viškom kilograma da pokušaju da završe maratonsku trku. I njena tajna je slična. Ona jednostavno maraton završava u jako sporom tempu. Za poslednji koji je završila, trebalo joj je 9 sati 19 minuta i 5 sekundi u Čikagu.
Podaci pokazuju da maratoni, zaista postaju sve sporiji. Prosečno vreme koje je bilo potrebno u 2022. godini da se završi maraton u Njujorku je bilo 4 sata 50 minuta i 26 sekundi. To je za 23 minuta sporije nego pre samo dvadesetak godina. Naime, u 2000. godini bilo je potrebno 4 sata 27 minuta i 45 sekundi. Ili u 1990. godini je samo 0,1% trkača završavalo maraton za više od 6 sati, dok je ove godine 7% maratonaca trčalo sporije od 6 sati. Slično je i na svim drugim maratonima. Maratoni jednostavno postaju sporiji.
Da li svaki maraton možete da trčite na taj način? Ukoliko želite da imate zvaničan rezultat i medalju, onda je odgovor ne. Većina maratona ima nešto što se zove „cutoff time“. To znači da maraton morate da završite za neko vreme koje je obično 6 sati ili 6 sati i 30 minuta. Za poslednjim trkačima idu automobili koji su „čistači“ i koji trkačima koji ne prođu određene tačke u trci za neko vreme, ponude da ih povezu do kraja i uklone sa staze. Ovo se radi zbog toga što maratonska trka podrazumeva velike izmene u saobraćaju i pokušava se da se saobraćaj normalizuje u što skorije vreme. Međutim, postoje i maratoni kod koji je to vreme daleko veće. Tako je u Njujorku. Tamo se trka završava 8 sati i 30 minuta nakon poslednjeg starta (zbog velikog broja trkača startuje se u talasima) koji je u 11,30 minuta. Dakle, ako startujete u nekom talasu pre to vremena možete imati i 9 i više sati da završite trku.
Nije svim trkačima bitno da dobiju medalju i zvanično završe trku. Postoje i oni koji samo žele da završe trku, zbog sebe i kojima medalje i slika sa cilja ne znači puno. Ukoliko želite da završite trku na ovaj način, morate za nju biti pripremljeniji nego inače. Prvo morate jasno znati stazu i pravila trke. Ako ste previše spori u nekom trenutku će oznake za stazu početi da se sklanjaju i morate da znate kojim putem treba da idete do cilja. Trebalo bi da znate i pravila po kome „čistači“ postupaju. Morate obezbediti svoju ishranu i hidraciju. Nešto možete nositi sa sobom, ali ostatak moraju da vam obezbede porodica i prijatelji koji će vas čekati duž staze. Što idete sporije veća je verovatnoća da će stanice sa sportskim pićem i vodom i okrepom biti uklonjene. Ostavljeni ste sami sebi. Bilo bi dobro da imate nekoga ko će vas bodriti na stazi, jer će se publika već razići.
Konačno, na kraju, maraton trčite zbog sebe samih. Za koliko god da završite maraton, vi ste heroj i nalazite se među 1% ljudi na celom svetu koji su to uspeli.
.
