Kupili ste novi Garmin, Suunto ili Apple sat, Fitbit narukvicu ili bilo koju drugu? Ili samo koristite telefon? Na kraju svakog dana možete da vidite statistiku koliko ste se kretali. I na svakom od njih je predefinisano da treba da pređete 10.000 koraka. Zašto baš 10.000 koraka i ko je to odredio.
Priča o 10.000 koraka nas vraća u Tokio, Japan i šezdesete godine prošlog veka. Jedna kompanija, želeći da iskoristi popularnost Olimpijskih igara koje su održane 1964. godine, napravila je pedometar (stariji se sećaju male pravougle sprave koja se nosila na kaišu pantalona – slično pejdžeru koga se opet sećaju oni stariji). Ovaj uređaj je nazvan tako što je njegovo ispisano ime na japanskom jeziku simbolizovalo čoveka koji hoda, a istovremeno je moglo da se prevede kao „brojač 10.000 koraka“. Ostalo je istorija. Svi uređaji koji su imali sličnu funkciju ili je brojač koraka jedna od funkcija koju imaju, dolaze podešeni sa 10.000 koraka koje dnevno treba da pređete. Ali da li nam zaista treba toliko?
Studija koja je rađena 2018. i 2019. godine na uzorku od 16.741 žena u sedamdesetim godinama života je pokazala da su one ispitanice koje su dnevno hodale 4.400 koraka, u odnosu na one koje su dnevno prelazile 2.700 koraka (dakle samo 1.700 koraka više, što odgovara razdaljini od oko 1,3 kilometara), imale čak 40% manju verovatnoću nastanka prerane smrti [1]. Zdravstvena korist se povećavala sve do 7.500 koraka dnevno. Nakon toga, dalje povećavanje razdaljine koje osobe prelaze nije imalo uticaja na duži život.
Druga studija iz 2020. godine, u kojoj je učestvovalo 4.840 ispitanika, prosečne starosti 56,8 godina [2] je pokazala da je su osobe koje su dnevno hodale 8.000 koraka imale znatno niži rizik umiranja od bilo kog uzroka u odnosu na osobe koje su prelazile 4.000 koraka dnevno. Rizik umiranja je kod osoba koje su hodale 4.000 koraka dnevno iznosio 17,7 na 1.000 osoba u godini, dok je kod onih koji su hodali 8.000 koraka bio više nego dva puta niži – 8,6 na 1.000 osoba u godini. Rizik umiranja se dodatno smanjivao kako se broj koraka povećavao, a studija je pokazala da brzina hoda nije imala nikakav uticaj na rizik od umiranja već samo broj pređenih koraka.
Zašto je ovo važno? Jedna studija je pokazala da osobe dnevno prelaze samo oko 5.400 koraka [3], dok je istraživanje koje je sprovedeno u SAD pokazalo da je taj broj koraka samo 5.117 [4]. Ni u Srbiji nije mnogo drugačije. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ za 2019. godinu pokazuju da samo 4,4% stanovništva Srbije ispunjava preporuke za bavljenje fizičkom aktivnošću Svetske zdravstvene organizacije.
Zaključak je jasan – kada god možete da hodate – hodajte. Ako ne morate da koristite lift – nemojte. Do prodavnice, do posla, u posetu prijateljima hodajte kada god možete. Svaki korak se računa. Ne treba da ih brojite, ali ih pređite bar 8.000, a ako možete više utoliko bolje. I zapamtite – samo se krećite.
