Search

Da li vežbanje poboljšava imunitet?

Medically approved

Jedan od glavnih saveta, kako bismo bili zdravi, jeste da budemo fizički aktivni i da se krećemo što više. Postoje jasni dokazi da osobe koje su fizičke aktivne oboljevaju ređe od kardio-vaskularnih bolesti, da je kod manji rizik od smrti, da žive duže i kvalitetnije. Ali, da li fizička aktivnost poboljšava i naš imunitet. Nedavno objavljeno istraživanje se bavio upravo time. Naime, naučnici su analizirali rezultate 16 različitih studija sa ciljem da objedine njihove nalaze. Analizirali su podatke više od 1,8 miliona osoba pokušavajući da ustanove da li postoji veza između redovne fizičke aktivnosti i rizika od oboljevanja od Covid-19 i težih oblika bolesti koje bi dovele do hospitalizacije. Rezultati studije su pokazali da osobe koje su redovno vežbale su imale 36% manji rizik od hospitalizacije i čak 43% manji rizik od nastanka smrtnog ishoda u odnosu na osobe koje uopšte nisu bile fizički aktivne. Pokazalo se i da su manji rizik imale osobe koje su sledile preporuke da nedeljno imaju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti odnosno najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti, ali da su i osobe koje su manje vežbale imale manji rizik u odnosu na osobe koje nisu imale nikakvu fizičku aktivnost. Takođe, vežbači su imali i manji rizik da uopšte obole od Covid-19 [1].

Postoji više mogućih razloga zašto je tako. Neki istraživači ukazuju na to da su istraživanja pokazala da vežbanje poboljšava cirkulaciju u našem telu i da naše odbrambene ćelije zbog toga mogu lakše da dođu do virusa i bakterija koji nas ugrožavaju, te je time i imuni odgovor bolji [2]. Istraživači su pronašli i to da mišići svojim kontrakcijama i pomeranjem, koji je tokom fizičke aktivnosti više, oslobađaju citokine koji imaju ulogu signalnih proteina i koji onda usmeravaju naše odbrambene  ćelije kako bi one lakše našle viruse i bakterije koji nas ugrožavaju. Iako se ove promene održavaju nekoliko sati nakon fizičke aktivnosti, a ne duže, istraživači smatraju da je i to dovoljno kako bi imuni sistem funkcionisao bolje [3]. Tome treba dodati i da fizička aktivnost smanjuje nivo hronične upale koja postoji kod svakoga od nas što nas dodatno štiti od infekcija. Svemu tome treba dodati da fizička aktivnost povećava efikasnost vakcina, kako protiv Covid-19, tako i protiv gripa. Kod starijih osoba koje imaju fizičku aktivnost, antitela protiv virusa gripa koja se stvaraju nakon vakcinacije ostaju duže u telu osobe i traju tokom cele zime [4].

Naravno, ovde se zaključci ne smeju donositi prebrzo. Ima više razloga za to. Prvo, fizičku aktivnost je teško izmeriti, ako u smislu intenziteta, tako i učestalosti i trajanja, pre svega zbog toga što podatke o fizičkoj aktivnosti dobijamo iz anketa, odnosno sami ispitanici daju podatke o fizičkoj aktivnosti koju su imali. Ovi podaci mogu da budu nepouzdani, a odgovori koji se odnose na intenzitet su proizvod percepcije svake osobe o težini treninga koji su imali. Čak postoje i istraživanja u kojima se pokazalo da trkači maratonci, nakon trke, češće prijavljuju da su bolesni, nego opšta populacija [5]. Naravno, trčanje maratona je ekstremno teška fizička aktivnost i svakako je neuporedivo teža u odnosu na fizičku aktivnost koju imaju osobe koje rekreativno treniraju.

Konačno, zaključak istraživanja jeste da fizička aktivnost svakako pozitivno utiče na naše zdravlje i da vrlo verovatno ima određen uticaj i na poboljšanje imunih funkcija našeg organizma. Međutim, sam imuni odgovor je proizvod više različitih faktora i fizička aktivnost je jedan od njih. Drugim rečima, ako ne vežbate ne znači nužno da je vaš imuni sistem loš, niti da će on biti sjajan samo ako vežbate. Ali redovna fizička aktivnost će svakako uticati na to da će on biti bolji. 

[1] Ezzatvar Y, Ramírez-Vélez R, Izquierdo M, et al, Physical activity and risk of infection, severity and mortality of COVID-19: a systematic review and non-linear dose–response meta-analysis of data from 1 853 610 adults, British Journal of Sports Medicine 2022; 56:1188-1193.

[2] Gleeson, M., & Bishop, N. C. (2005). The T cell and NK cell immune response to exercise. Annals of transplantation, 10(4), 44.

[3] Domin, R., Dadej, D., Pytka, M., Zybek-Kocik, A., Ruchała, M., & Guzik, P. (2021). Effect of various exercise regimens on selected exercise-induced cytokines in healthy people. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(3), 1261.

[4] Woods, J. A., Keylock, K. T., Lowder, T., Vieira, V. J., Zelkovich, W., Dumich, S., … & McAuley, E. (2009). Cardiovascular exercise training extends influenza vaccine seroprotection in sedentary older adults: the immune function intervention trial. Journal of the American Geriatrics Society, 57(12), 2183-2191.

[5] Nieman, D. C. (2007). Marathon training and immune function. Sports Medicine, 37(4), 412-415.