Search

Koliko vežbanja može biti štetno?

Medically approved

Svi znamo za zdravstvene koristi fizičke aktivnosti. Ali da li možemo da preteramo sa vežbanjem? Odnosno da li možemo da dođemo do tačke gde bi vežbanjem mogli da anuliramo zdravstvene koristi ili čak da ono postane štetno.

Naučnici su istraživali kako intenzivna fizička aktivnost izaziva odgovor više organa na povećane potrebe za energijom i kiseonikom, kao i posledice oštećenja tkiva. Ovo razumevanje može pomoći u praćenju ravnoteže između adaptivnih i negativnih odgovora na vežbanje, predviđanju ranih faza iscrpljenosti i razvijanju intervencija za poboljšanje performansi i oporavka. Koristeći masenu spektrometriju, studija je analizirala biološke tečnosti (krvna plazma, pljuvačka, urin) da bi se proučavala molekularna regulacija tokom intenzivnog vežbanja. Ovaj pristup je omogućio identifikaciju hiljada biomolekula, nudeći sveobuhvatan uvid u regulisane procese. Ispitivani su vatrogasci nakon teške fizičke aktivnosti. Posle samo 45 minuta, primećene su značajne molekularne promene u različitim biofluidima. Analiza je otkrila da su glikogenoliza, ciklus trikarboksilne kiseline i lipoliza glavni procesi koji se aktiviraju tokom produženih aerobnih vežbi. Istraživači su otkrili da ovi procesi podržavaju ljudsku fizičku aktivnost obezbeđujući energiju i održavajući homeostazu. Molekularne promene izazvane vežbanjem takođe su pokazale poboljšanje pamćenja zbog antiinflamatornih efekata. Povećani nivoi crevne bakterije Veillonella atipica bili su povezani sa boljim performansama, naglašavajući ulogu crevne mikroflore u izdržljivosti kod vežbanja. Studija je primetila povećano korišćenje energije, sa povećanom aktivnošću lipolize i glikolize. Ova adaptacija pomaže u ispunjavanju većih energetskih potreba tokom vežbanja, smanjujući rizik od iscrpljenosti [1]. Sve ovo pokazuje da naše telo koristi različite mehanizme kako bi odgovorilo na povećane zahteve za energijom.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima od 18 do 64 godine da se bave najmanje 150 minuta aerobnih aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta aerobnih aktivnosti snažnog intenziteta nedeljno, zajedno sa aktivnostima jačanja mišića koje uključuju glavne mišićne grupe na dve ili više dana u nedelji. Redovne aerobne vežbe i trening otpora su povezani sa smanjenim kardiovaskularnim morbiditetom i mortalitetom.

Međutim, šta se dešava kada preteramo sa vežbanjem. Naučnici su tu postavili „hipotezu ekstremnog vežbanja“. Neke studije sugerišu da izuzetno jaka i dugotrajna fizička aktivnost može povećati rizik od bolesti i povećati rizik od umiranja. Na primer, visoko aktivni stariji trkači koji trče dugačke deonice mogu imati povećan rizik od fibroze miokarda, kalcifikacije koronarne arterije i atrijalne fibrilacije. „Hipoteza ekstremnog vežbanja“ zapravo postavlja odnos u obliku slova U između obima vežbanja i zdravstvenih rezultata, gde je umereno vežbanje najkorisnije, a prekomerno vežbanje može biti štetno [2].

Dakle, kao i u svemu, i kod vežbanja potrebna je umerenost.

[1] Nakayasu, E. S., Gritsenko, M. A., Kim, Y. M., Kyle, J. E., Stratton, K. G., Nicora, C. D., … & Burnum-Johnson, K. E. (2023). Elucidating regulatory processes of intense physical activity by multi-omics analysis. Military Medical Research, 10(1), 48.

[2] Eijsvogels, T. M., Thompson, P. D., & Franklin, B. A. (2018). The “extreme exercise hypothesis”: recent findings and cardiovascular health implications. Current treatment options in cardiovascular medicine, 20, 1-11.