Search

Transrodne osobe i profesionalni sport

Medically approved

Rodna disforija koju nazivamo i transrodnost predstavlja stanje u kojima osoba oseća neusklađenost između pola sa kojim je rođena i sopstvenog osećaja roda, uz snažnu želju za promenom pola. Osobe koje se suočavaju s ovim stanjima često su žrtve stigmatizacije, diskriminacije i zlostavljanja te su sklonije razvoju psihičkih problema, uključujući depresiju, anksioznost i suicidalne misli.  

Pre svega treba razlikovati pojmove pola i roda. Pol je biološka kategorija i odnosi se na hromozome (kod muškaraca postoje XY polni hormozomi, kod žena XX polni hormozomi), polne i fenotipske karakteristike. On može biti ženski i muški, ali postoje i osobe koje su imaju njihovu kombinaciju i tu pojavu nazivamo hermafroditizam. Istina, hermafroditizam je stari naziv, danas se ove osobe češće nazivaju interseksualnim osobama.

S druge strane, rod je psihološka i socijalna kategorija. Kao psihološka kategorija, rod podrazumeva lični doživljaj pola i to se naziva rodni identitet. Rodni identitet može biti ženski, muški ili alternativni. Alternativni rodni identitet podrazumeva istovremeno postojanje i muškog i ženskog rodnog identiteta ili nepostojanje nijednog od njih. Kao socijalna kategorija, rod podrazumeva rodnu ulogu, odnosno kulturalne stereotipe koji određen izgled i ponašanje smatraju ženstvenim i muževnim. Prezentacija rodnog identiteta u javnosti se naziva rodno izražavanje [1].

Daleko najveći broj osoba na svetu ne dovodi u pitanje pol sa kojim su rođeni i svoj pol izjednačavaju sa svojim rodom. Kod manjeg broja osoba, pol i rod se ne podudaraju i to dovodi do pojave rodne disforije. Često se koriste i termini transrodnost i transseksulanost. Transrodnost je mnogo širi pojam od transseksulanosti i radi se o tome da se kod transrodnih osoba njihov rodni identitet (kako oni vide svoj rod) ili rodno izražavanje (izgled i ponašanje) razlikuju od društvenih očekivanja koja su formirana na osnovu pola te osobe sa kojim je rođena [2].

Istraživanja pokazuju da je broj osoba koje su transrodne iznosi od 0,1 do 0,6%. Jedno istraživanje koje je sprovedeno u SAD pokazuje da je učestalost u grupi mladih od 18 do 24 godina starosti 0,7%, u grupi od 25 do 64 godina starosti iznosi 0,6% i kod osoba starijih od 65 godina iznosi 0,5% [3].

Ne osporavajući pravo bilo koje osobe da se oseća i izražava na način na koji god želi, pa i u slučajevima kada se pol i rod razlikuju, postoje određene oblasti gde se učešće transrodnih osoba mora regulisati, kao što je to slučaj sa profesionalnim sportom. Naime, na sportske performanse snažno utiče niz fizioloških faktora, uključujući mišićnu snagu, antropometrijske karakteristike, kardio-respiratorni kapacitet i metaboličke faktore [4]. Mnogi od ovih fizioloških faktora značajno se razlikuju između bioloških muškaraca i žena, što daje prednost u sportskim performansama biološkim muškarcima u odnosu na žene [5]. Upravo zbog toga se žene i muškarci takmiče u različitim kategorijama u okviru istih sportova.

Ovde dolazi do problema. Ukoliko se osobe koje su rođene kao biološki muškarci, a kasnije postanu transrodne žene, žele da se takmiče u ženskim kategorijama, jasno je da bi stekle nepravednu prednost u odnosu na ostale sportistkinje koje se takmiče u tom sportu.

Poznat je primer Lie Tomas. Ona je rođena kao muškarac i 2017. godine je upisala Univerzitet u Pensilvaniji. Istovremeno je trenirala plivanje. Od 2017. do 2020. godine je plivala u timu svog Univerziteta u muškom plivačkom timu, gde nije zabeležila puno uspeha. Potom se izjasnila kao transrodna žena i počela je da pliva za ženski plivački tim Univerziteta u 2021. i 2022. godini. Naravno, u ženskoj kategoriji, Lia Tomas nije znala za poraz. Ovakav njen i potez Univerziteta koji joj je dozvolio da se takmiči u ženskoj kategoriji je izazvao brojne kontroverze. Deo javnosti je isticao da je njeno pravo da se takmiči u ženskoj kategoriji, ako se oseća kao da je žena i da bi, ukoliko joj to ne bi bilo dozvoljeno, to predstavljalo diskriminaciju. Drugi su rekli da se na ovaj način uništava ženski sport. Bilo koji muškarac koji ne može da bude uspešan u muškoj kategoriji, mogao bi da se izjasni da je transrodna žena i da počne da se takmiči u ženskoj kategoriji istog sporta. Sportistkinje su se žalile zbog takvog nefer tretmana, a dodatno se deo njih osećao uznemirenim jer je Lii Tomas dozvoljeno da koristi žensku svlačionicu. Zanimljivo je da su se sportistkinje koje su se žalile zbog dozvole Lii Tomas da se takmiči u ženskoj kategoriji, to uradile anonimno zbog straha da će zbog toga biti osuđivane. Više je nego očigledno da se ova oblast mora urediti.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je 2015. godine doneo odluku da se transrodnim osobama može dozvoliti da se takmiče u ženskim kategorijama, ukoliko je nivo njihovog testosterona u krvi ispod 10 nmol/l najmanje 12 meseci pre takmičenja. Takođe, MOK je prepustio međunarodnim sportskim federacijama da dalje urede ovo pitanje, preporučujući im da obezbede inkluziju transrodnih žena sportistkinja, ali ne na ničiju štetu. Tako je, 2019. godine Svetska atletska federacija tu koncentraciju smanjila na 5 nmol/l.

Međutim, to ne rešava problem. Čak kod 6.500 gena vidimo drugačiju ekspresiju kod žena i kod muškaraca [6]. Istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od 85.000 dece u Australiji je pokazalo da dečaci koji imaju 9 godina, u odnosu na devojčice istog uzrasta su za 9,8% brži u sprintu, a 16,6% na distancama od 1,6 kilometara i da mogu iz mesta (što je pokazatelj eksplozivnosti) da skoče za 9,5% više od devojčica [7]. Deca sa 9 godina još uvek nisu ušla u pubertet, a razlike između dečaka i devojčica u delu sportske performanse već postoje. Kada uđu u pubertet, kod dečaka se luči mnogo više testosterona i njegov nivo u krvi je za najmanje 15 puta veći u odnosu na devojčice [8]. Testosteron dovodi do povećanja mišićne mase, snage, antropometrijske karakteristike i nivoa hemoglobina kod muškaraca. Zbog toga su muškarci viši, veći i fizički jači od žena, što im daje prednost u bavljenju profesionalnim sportom i povećan nivo testosterona tokom puberteta je glavni razlog za to [9]. Nivo testosterona kod muškaraca ostaje veći u odnosu na žene, i kasnije tokom života. Normalne vrednosti testosterona kod muškaraca su između 10 i 35 nmol/l, dok su normalne vrednosti kod žena između 0,5 i 2,4 nmol/l [10].

Postavlja se pitanje da li to što su transrodne žene obavezne da 12 meseci imaju nivo testosterona ispod određenog nivoa, može da anulira prednost koje imaju zbog prolaska kroz muški pubertet. U jednom istraživanju je 19 transrodnih žena starosti između 18 i 37 godina, praćeno 3 godine kada su bile na terapiji supresije testosterona. Iako je nivo testosterona pao na 1 nmol/l i ostao nizak, mišićna masa se nakon 3 godine smanjila za 12% [11]. Čak 12 istraživanja koja su sledila su pokazala da 12 meseci nakon supresivne terapije testosterona je mišićna masa transrodnih žena smanjena za samo 5%, a nijedna studija nije pokazala smanjenje mišićne mase za više od 12%. Zaključak svih studija je jasan, a to je da nakon supresivne terapije mišićna masa transrodnih žena ostaje značajno iznad mišićne mase žena, što im daje nepravednu prednost u takmičenjima.

To je jedan od razloga zbog čega, 2022. godine, Svetska plivačka federacija (FINA), dozvolila takmičenje transrodnim ženama samo ukoliko su započele supresivnu terapiju pre 12. godine života, odnosno pre ulaska u muški pubertet godine[12]. Ove, 2023. godine, Svetska atletska federacija je donela sličnu odluku, odnosno zabranila učešće transrodnim ženama na takmičenjima u ženskim kategorijama ukoliko su prošle kroz muški pubertet [13].

Trenutna rešenja očigledno ne nude zadovoljavajući odgovor na učešće transrodnih osoba u profesionalnom sportu. Dok njihovo učešće u profesionalnom sportu u odnosu na njihov pol prilikom rođenja nije opcija, isto tako navedene ograničenja uskraćuju im pravo da se profesionalno bave sportom. Zbog toga sportski savezi u budućnosti treba da nađu rešenje kako da omoguće profesionalno bavljenje sportom transrodnim osobama.

[1] American Psychological Association. (2015). Guidelines for psychological practice with transgender and gender nonconforming people. American psychologist, 70(9), 832-864.

[2] Guha, M. (2014). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-5. Reference Reviews.

[3] Rider, G. N., McMorris, B. J., Gower, A. L., Coleman, E., & Eisenberg, M. E. (2018). Health and care utilization of transgender and gender nonconforming youth: A population-based study. Pediatrics, 141(3).

[4] Suchomel, T. J., Nimphius, S., Bellon, C. R., & Stone, M. H. (2018). The importance of muscular strength: training considerations. Sports medicine, 48, 765-785.

[5] Sandbakk, Ø., Solli, G. S., & Holmberg, H. C. (2018). Sex differences in world-record performance: the influence of sport discipline and competition duration. International journal of sports physiology and performance, 13(1), 2-8.

[6] Gershoni, M., & Pietrokovski, S. (2017). The landscape of sex-differential transcriptome and its consequent selection in human adults. BMC biology, 15(1), 1-15.

[7] Catley, M. J., & Tomkinson, G. R. (2013). Normative health-related fitness values for children: analysis of 85347 test results on 9–17-year-old Australians since 1985. British journal of sports medicine, 47(2), 98-108.

[8] Bae, Y. J., Zeidler, R., Baber, R., Vogel, M., Wirkner, K., Loeffler, M., … & Kratzsch, J. (2019). Reference intervals of nine steroid hormones over the life-span analyzed by LC-MS/MS: Effect of age, gender, puberty, and oral contraceptives. The Journal of steroid biochemistry and molecular biology, 193, 105409.

[9] Handelsman, D. J., Hirschberg, A. L., & Bermon, S. (2018). Circulating testosterone as the hormonal basis of sex differences in athletic performance. Endocrine reviews, 39(5), 803-829.

[10] https://www.mountsinai.org/health-library/tests/testosterone

[11] Gooren, L. J., & Bunck, M. C. (2004). Transsexuals and competitive sports. European Journal of Endocrinology, 151(4), 425-429.

[12] https://abcnews.go.com/International/fina-decision-transgender-athletes-ripple-effects-sports-governing/story?id=85532366

[13] https://edition.cnn.com/2023/03/23/sport/world-athletics-transgender-ruling-spt-intl/index.html