Search

Vežbanje i masno tkivo

Medically approved

Da li je svako masno tkivo koje se nalazi u našem telu isto? I da li ono može biti zdravije? Naučnici kažu da može i da vežbanje ima važnu ulogu u tome. Većina nas nije svesna, da bez obzira kako izgledamo i da li imamo ili nemamo više masnog tkiva, ono može da predstavlja manji problem nego inače.

Masno tkivo se oduvek smatralo važnim izvorom energije. Tokom ljudske evolucije, bilo je od ključnog značaja za preživljavanje. U situacijama kada nije bilo dovoljno hrane i kada su ljudi zavisili pre svega od toga da li će nešto pronaći ili uloviti kako bi imali hrane, a nju nije bilo moguće čuvati, masno tkivo je bilo od ključnog značaja za obezbeđivanje dovoljno energije u danima kada hrane nije bilo ili je nije bilo dovoljno. Druga važna uloga se ogledala u termoregulaciji, odnosno zaštitnoj funkciji koju masno tkivo ima kada je vreme hladno. Naravno, danas je ljudska civilizacija mnogo napredovala. Već hiljadama godina više ne sakupljamo hranu ili lovimo, već hranu proizvodimo i u velikom broju zemalja je imamo u dovoljnim količinama i na svakom koraku.

Samo masno tkivo kod ljudi se deli na dva tipa koja su vrlo različita. Prvo od njih je belo masno tkivo čija je glavna uloga u tome da predstavlja rezervu energije. Njega ima mnogo više od druge vrste masnog tkiva, tzv. braon masnog tkiva. Braon masno tkivo pre svega ima ulogu u termogenezi. Ove dve vrste masnog tkiva se razlikuju i u ćelijskoj strukturi, braon masno tkivo je u mnogo većoj meri vaskularizovano i ima veći broj mitohondrija [1]. Dok se braon masno tkivo ne smatra štetnim, belo masno tkivo može da nam napravi mnogo više problema.

Iako je belo masno tkivo pre svega ima ulogu u obezbeđivanju energije, istraživanja, koja su sprovedena poslednjih godina, su pokazala da njega treba posmatrati kao organ koji ima brojne funkcije u organizmu, a koje uglavnom ostvaruje lučenjem adipocitokina koji imaju višestruke funkcije u organizmu u delu metaboličkih funkcija, zapaljenja, gojaznosti i mnogih drugih [2].

Upravo zbog ovoga, nije više važno samo koliko masnog tkiva imamo, već je izuzetno važno i na koji način ono deluje na različite procese u našem organizmu. Tako, naše masno tkivo može biti zdravo i nezdravo. Ključna razlika je zapravo u veličini masnih ćelija (adipocita). Što je masna ćelija manja to je i belo masno tkivo, suštinski, zdravije. Zbog čega je tako? Ukoliko je masna ćelija velika, odnosno puna masti, ona više nema kapacitet da u njoj deponuje dodatne masti. Zbog toga mast, u obliku masnih kiselina, „curi“ iz nje. Te masne kiseline ulaze u krvotok u tu prave depozite koji dovode do suženja krvnih sudova i eventualno zaustavljanja protoka krvi, a postoji mogućnost da se odvoje od zida krvnog suda i dovedu do toga da začepe neki manji krvni sud te dolazi do srčanog ili moždanog udara. Deo masnih kiselina dolazi do srca, jetre ili mišića, deponujući se oko njih. Ukoliko, masne ćelije nisu velike, onda imaju znatnu sposobnost deponovanja viška masti, praktično je uklanjajući iz krvotoka, što je poželjno. Ovako, „zdravo“ masno tkivo, ima mnogo više aktivnih mitohondrija koje stvaraju energiju, a sve ćelije koje u sebi sadrže više mitohondrija su znatno otpornije i zdravije.

Dugo se nije znalo da li belo masno tkivo koje je „nezdravo“, odnosno ima velike masne ćelije može postati zdravije i kako? Istraživanje koje je skoro sprovedeno baca više svetla na ovo pitanje. Naučnici su uzeli uzorak masnog tkiva (biopsijom) mladih ljudi koji ne vežbaju i uglavnom vode sedentarni način života, potom starijih ljudi koji su takođe fizički neaktivni, dok su se u trećoj grupi nalazile starije osobe koje su fizički aktivne. Rezultati su pokazali da su masne ćelije, starijih ljudi koji su fizički neaktivni, pokazale loše zdravlje mitohondrija. Njih je bilo znatno manje u odnosu na broj mitohondrija koje su imale mlade, fizički neaktivne osobe. Pokazalo se i da mitohondrije kod starijih neaktivnih ljudi proizvode i manje energije u odnosu na mlade, sedentarne osobe. Međutim, belo masno tkivo starijih, ali fizički aktivnih, osoba je imalo više mitohondrija u odnosu na mlade, fizički neaktivne osobe. Dakle, njihovo masno tkivo je proizvodilo mnogo više energije. To nije bila jedina pozitivna stvar. Masno tkivo starijih, fizički aktivnih ljudi, je pokazivalo manje znakova zapaljenja u odnosu na fizički neaktivne osobe, bez obzira da li su bile mlađe ili starije [3].

Sledeće, važno, istraživanje je pokazalo da kada god počnete sa vežbanjem imaćete značajan pozitivan efekat. Naučnici su uzeli uzorke masnog tkiva od 36 osoba koje su bile gojazne i nisu se bavile nikakvom fizičkom aktivnošću. Potom su te osobe, 4 puta nedeljno, u periodu od 12 nedelja, vozili sobni bicikl u trajanju od 45 minuta srednjim intenzitetom ili u trajanju od 20 minuta jakim intenzitetom. Svi ispitanici su imali propisan način ishrane i naučnici su vodili računa da u tom periodu od 12 nedelja ne izgube na telesnoj težini, kako bi se promene u masnom tkivu mogle pripisati fizičkoj aktivnosti. Pokazalo se da, nakon 12 meseci, kod svih ispitanika je došlo do povećanja broja malih masnih ćelija, znaci zapaljenja su se smanjili, a njihovo masno tkivo je bilo prokrvljenije. Praktično, belo masno tkivo je postalo „zdravije“. To se videlo i kod onih ispitanika koji su imali fizičku aktivnost umerenog i kod onih koji su vežbali jakim intenzitetom. To znači da intenzitet vežbanja nije bitan, dok god osobe imaju neku fizičku aktivnost. Još važnije je to da ne morate da vežbate godinama da biste imali pozitivan efekat vežbanja na zdravlje, jer je on tu već posle svega nekoliko meseci [4].

Konačno, najbolje je da procenat masnog tkiva koji imamo bude nizak, ali kod većine nas to jednostavno nije tako. Zbog toga je važno da masno tkivo koje već imamo bude zdravije i njegov metabolički uticaj na naše telo pozitivniji. Za to nam je samo potrebno da se pokrenemo i budemo fizički aktivniji.

[1] Verma, S. K., Nagashima, K., Yaligar, J., Michael, N., Lee, S. S., Xianfeng, T., … & Velan, S. S. (2017). Differentiating brown and white adipose tissues by high-resolution diffusion NMR spectroscopy. Journal of Lipid Research, 58(1), 289-298.

[2] Zhang, Y., Proenca, R., Maffei, M., Barone, M., Leopold, L., & Friedman, J. M. (1994). Positional cloning of the mouse obese gene and its human homologue. Nature, 372(6505), 425-432.

[3] Gudiksen, A., Qoqaj, A., Ringholm, S., Wojtaszewski, J., Plomgaard, P., & Pilegaard, H. (2022). Ameliorating effects of lifelong physical activity on healthy aging and mitochondrial function in human white adipose tissue. The Journals of Gerontology: Series A, 77(6), 1101-1111.

[4] Ahn, C., Ryan, B. J., Schleh, M. W., Varshney, P., Ludzki, A. C., Gillen, J. B., … & Horowitz, J. F. (2022). Exercise training remodels subcutaneous adipose tissue in adults with obesity even without weight loss. The Journal of Physiology, 600(9), 2127-2146.