Search

Vežbanje ili ishrana – da li je jedno dovoljno?

Medically approved

Koliko puta smo čuli da ne možete da smršate dok „ne probušite kašiku“. Ili da neko posle napornog treninga, sebe „počasti“ celom picom ili parčetom torte. Šta je važnije – vežbanje ili ishrana? I pre svega kakav uticaj ima na naše zdravlje? Da li ćemo živeti duže ako samo pazimo kako se hranimo ili je dovoljno da svaki dan budemo aktivni? Izgleda da konačno imamo odgovor.

Rad koji je objavljen u prestižnom časopisu „British Journal of Sports Medicine“ pokazuje da to što ste otišli u teretanu neće poništiti negativan uticaj obilne, masne hrane, a to što pazite čime se hranite, ne može u potpunosti anulirati efekat sedentarnog načina života [1]. Iako se pretpostavljalo da je tako, do ove studije su rađena samo istraživanja na životinjskim modelima i svega njih nekoliko na ljudima. U ovoj studiji, autori su pregledali podatke čak 346,627 osoba, poredeći njihove podatke o fizičkoj aktivnosti i ishrani sa podacima o umiranju oboljevanju. Naime, na samom početku studije, učesnici u njoj nisu imali nijedno oboljenje kao što su kardiovaskularne bolesti, tumori ili hroničan bol. Njihova prosečna starost je bila 57 godina. Nakon toga su praćeni preko 11 godina i istraživači su posmatrali povezanost dobijenih podataka o ishrani i vežbanju sa smrtnošću učesnika i nastankom neke od bolesti, kao što kardiovaskularne bolesti i tumori. Definisana je zdrava ishrana koja je nedeljno morala da se sastoji od unosa voća i povrća, najmanje dva puta obroka sa ribom i najviše dva obroka nedeljno u kome je konzumirano meso. Uzet je u obzir broj minuta nedeljno koje su ispitanici provodili u bilo kojoj fizičkoj aktivnosti srednjeg intenziteta ili visokog intenziteta, ako je ona trajala najmanje 10 minuta.

Rezultati su pokazali da su najmanji rizik umiranja imale osobe koji su imali kvalitetnu, zdravu, ishranu i visok nivo fizičke aktivnosti. To se posebno odnosilo na osobe koje su imale fizičku aktivnost visokog intenziteta, čak i kada je ta aktivnost trajala samo 10 do 75 minuta nedeljno. Praktično, pokazalo se da svaka fizička aktivnost predstavlja protektivni faktor za naše zdravlje, čak i kada kratko traje, ali ona sama, bez zdrave ishrane, nas neće zaštiti. Samo kombinacija zdrave ishrane i fizičke aktivnosti može da nas učini zdravijim, a naš život duži. Važno je reći da to što će neko pojesti obrok koji smatramo nezdravim (kao što je brza hrana), ili će preskočiti vežbanje neko vreme (kada je recimo bolestan) nas neće ubiti, niti ćemo se odmah razboleti. Sve dotle dok je to izuzetak, a ne pravilo, nećemo imati problema.

Dakle, sada imamo i naučnu potvrdu, da samo kombinacija zdrave ishrane i fizičke aktivnosti nas čini zdravijim i dugovečnijim. Kineska poslovica kaže da i put od sedam milja počinje prvim korakom, tako da je vreme da počnemo da pravimo male korake na putu do zdravijeg života.