Search

Da li postajemo društvo gojaznih?

Medically approved

Gojaznost nam preti, kao nikada do sada. Procene u SAD govore da će do 2030. godine skoro polovina stanovnika SAD imati prekomernu težinu (BMI od 25 do 29,9), a njih 25% biti gojazno (BMI preko 30). Gojaznost je značajan faktor nastanka mnogih bolesti i smatra se petim najčešćim uzrokom smrti [1].

Najmanje 2,8 miliona ljudi godišnje u svetu umre zbog posledica gojaznosti [2], a Ujedinjene nacije procenjuju da je taj broj 4 miliona [3]. Ni u Srbiji stanje nije bolje. Prema podacima Instituta za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2019. godine, prekomerno uhranjeno je bilo 36,3% stanovništva, dok je njih 20,8% bilo gojazno, što ukupno čini 57,1% stanovništva [4]. To praktično znači da smo odavno i uveliko u epidemiji gojaznosti.

Šta možemo da uradimo? To je pitanje koje je vrhu agende mnogih zemalja koje se suočavaju sa ovim problemom. Neke od njih su pribegle uvođenju dodatnih poreza na piće i hranu koji se smatraju nezdravim čineći ih skupljim, a samim tim i teže dostupnim. Naime, jedno od najpopularnijih pića kao što je Coca Cola u 100ml pića ima 10,6 grama šećera. To znači, da ako dnevno popijete 1 litar, unećete 106 grama čistog šećera. To je jednako količini šećera koju biste uneli kada biste pojeli 21 kafenu kašičicu šećera. Slična situacija je i sa drugim gaziranim pićima, a njima treba dodati i razne slatkiše, beli hleb, beli pirinač, pastu…

Šta su neke države uradile. Možda je najbolji primer Čile. Ova zemlja je donela zakon kojim je ograničeno reklamiranje nezdrave hrane i pića između 6 časova ujutru i 22 časa i uvela je obavezne nalepnice na ambalaži koje upozoravaju građane da se radi o slatkišima i piću koje je previše kalorično, ima previše šećera i zasićenih masnih kiselina, dok je u školama zabranila brzu hranu. Nakon samo 18 meseci implementacije, rezultati su pokazali da je smanjena prodaja pića koja ima dodati šećer za 25%, dok je prodaja flaširane vode, dijetalnih sokova (bez šećera) i voćnih sokova bez dodatog šećera povećana za 5%. U Filadelfiji, gradu u SAD, uveden je  dodatni porez od 1,5 centa na svakih 30 mililitara gaziranih pića, što je nakon 3 godine dovelo do smanjenja njihove prodaje za čak 38%. To je, naravno, za posledicu imalo jako protivljenje industrije gaziranih pića i konditorskih proizvoda koje su ovakve mere nazvali regresivnim i nepoštenim posebno prema građankama i građanima sa nižim primanjima. Naravno, industriju pre svega zanima profit, a mnogo manje ili uopšte ih ne zanima zdravlje ljudi.

Zašto je sve veći broj osoba gojazan? Pre svega hrana je postala mnogo dostupnija u zadnjih nekoliko decenija, nego ranije. To se pre svega odnosi na hranu koja je kalorična, a ima malu nutritivnu vrednost. Mi, jednostavno, jedemo više, posebno onu hranu koja je bogata zasićenim masnim kiselinama, šećerom i solju, a porcije su sve veće i veće. Čak više ne moramo  i da idemo do restorana da bismo uzeli takvu hranu. Ona je postala udaljena samo na jedan klik u aplikaciji za njeno dostavljanje. Ovo se posebno odnosi na proteklih nekoliko godina kada je dostava hrane postala uobičajena tokom pandemije Covid-19, a taj se trend nastavio i danas. Ono što je dodatni problem, to je da unosimo sve više visoko obrađene hrane, a to je hrana koja u svom sastavu ima sastojke koji su uobičajeni u industrijskoj proizvodnji, kao što su  hidrogenizovana ulja, kukuruzni (fruktozni) sirup, razni emulgatori i pojačivači ukusa. Koliko je štetna ova vrsta hrane pokazuje istraživanje u kome su naučnici pratili 20 ispitanika tokom 4 nedelje. Polovina njih je uzimala visoko obrađenu hranu, dok je druga polovina uzimala minimalno obrađenu hranu. Obe vrste hrane su imale istu kalorijsku vrednost, istu količinu ugljenih hidrata, masti, šećera, vlakana… Ispitanici su mogli da pojedu ceo obrok ili manje od toga, ali ne više. Obe grupe ispitanika su dale informaciju da su zadovoljne hranom i njenim ukusom. Nakon 28 dana, naučnici su analizirali podatke. Ona grupa ispitanika koja se hranila visoko obrađenom hranom je dnevno unosila 500 kalorija više u odnosu na onu koja se hranila minimalno obrađenom hranom. Taj višak kalorija je isključivo dolazio iz ugljenih hidrata i masti. Nakon 28 dana, ispitanici u grupi koja je koristila visoko obrađenu hranu je, u proseku, dobila 0,9 kg na težini, dok su ispitanici u drugoj grupi, u proseku, izgubili skoro po 1 kilogram [5]. Zato je bitno ne samo koliko hrane unosimo, već i koju hranu unosimo.

Ono što je alarmantno jeste činjenica da ukoliko brzo nešto ne uradimo, posebno kod dece i mlađih generacija, rizikujemo da će gojaznost postati naša nova normalnost. A to je nešto što svakako ne želimo. Zbog toga je krajnje vreme da nešto uradimo po tom pitanju.

[1] Ward, Z. J., Bleich, S. N., Cradock, A. L., Barrett, J. L., Giles, C. M., Flax, C., … & Gortmaker, S. L. (2019). Projected US state-level prevalence of adult obesity and severe obesity. New England Journal of Medicine, 381(25), 2440-2450.

[2] https://easo.org/media-portal/statistics/

[3] https://press.un.org/en/2021/sgsm20751.doc.htm

[4] https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/pdf/G20216003.pdf

[5] Hall, K. D., Ayuketah, A., Brychta, R., Cai, H., Cassimatis, T., Chen, K. Y., … & Zhou, M. (2019). Ultra-processed diets cause excess calorie intake and weight gain: an inpatient randomized controlled trial of ad libitum food intake. Cell metabolism, 30(1), 67-77.