Search

Šta ako čujete nepostojeće glasove?

Medically approved

U intrigantnom istraživanju ljudskog uma, naučnici u Švajcarskoj razvili su metod za izazivanje halucinacija bez upotrebe LSD-a ili senzornih komora. Ovaj inovativni pristup uključivao je jednostavnu postavku gde su učesnici sedeli u stolici i pritiskali dugme koje je, nakon kratkog odlaganja, pokrenulo štap koji je potom blago dodirnuo njihova leđa. Vremenom su ispitanici počeli da osećaju prisustvo iza sebe, dok su se njihovi mozgovi borili da pomire kašnjenje između njihovih akcija (pritisak na dugme) i senzacija (dodir štapa) [1].

Ovaj zanimljiv eksperiment, koji je prvobitno imao za cilj razumevanje percepcije prisustva, pokazao se korisnim i za dublje istraživanje slušnih halucinacija. U novoj studiji istraživači su koristili eksperiment “sablasnog prsta” da bi se udubili u fenomen slušanja glasova. Eksperiment je podrazumevao da ispitanici sednu u stolicu i pritisnu dugme koje je dovelo do toga da im štap dodirne leđa. Eksperiment je uključivao sesije bez kašnjenja između pritiska na dugme i dodir, kao i sesije sa odlaganjem od pola sekunde, dovoljnim da izazove osećaj nevidljivog prisustva. Tokom ovih ispitivanja, učesnici su slušali snimke ružičastog šuma, mekše varijante belog šuma. Neki snimci su uključivali isečke sopstvenih glasova učesnika, drugi su sadržali fragmente tuđeg glasa, a neki uopšte nisu imali glasove. Nakon svakog pokušaja, učesnici su pitani da li su čuli nekoga da govori. Rezultati su pokazali da kada su učesnici imali kašnjenje između pritiska na dugme i dodira štapom, postojala je veća verovatnoća da će prijaviti da čuju glas čak i kada niko nije bio prisutan. Ovaj efekat je bio pojačan ako su prethodno čuli buku pomešanu sa nečijim glasom, što sugeriše da mozak povezuje halucinirano prisustvo i zamišljeni glas. Zanimljivo, čak i bez kašnjenja između pritiska na dugme i dodira, neki ispitanici su prijavili da su čuli nepostojeći glas. Ovo je bilo češće ako su nedavno čuli klipove sopstvenog glasa. Istraživači smatraju da ako su učesnici nesvesno verovali da su odgovorni za osećaj štapa koji im dodiruje leđa, možda je veća verovatnoća da će „čuti“ sopstveni glas. U svakom slučaju, studija je jasno pokazala da postoji veća verovatnoća da će učesnici prijaviti da čuju nepostojeći glas kada postoji kašnjenje između pritiska na dugme i osećaja dodira štapa, u poređenju sa onim kada nije bilo kašnjenja. Ovi nalazi ukazuju na to da koreni halucinacija mogu biti u tome kako mozak obrađuje konfliktne signale iz okoline [2].

Naučnici tvrde da je fenomen kada čujete nepostojeći glas, zapravo češće nego što se mislilo. Istraživanja su pokazala da je značajan deo opšte populacije — između 5 i 10 procenata — iskusio da čuje nepostojeći glas u nekom trenutku svog života, bez toga da su imali neko psihičko oboljenje. Naučnici smatraju da postoji kontinuum ovih iskustava, posebno kada su ljudi umorni, a postoje i osobe koje su tome sklonije.

Ova studija baca novo svetlo na neurološke osnove halucinacija, sugerišući da bi naš mozak mogao da generiše ova iskustva kada obrađuje kontradiktorne senzorne informacije. Razumevanje ovih mehanizama moglo bi imati značajne implikacije za lečenje postojanja halucinacija.

[1] Hara, M., Rognini, G., Evans, N., Blanke, O., Yamamoto, A., Bleuler, H., & Higuchi, T. (2011, September). A novel approach to the manipulation of body-parts ownership using a bilateral master-slave system. In 2011 IEEE/RSJ International Conference on Intelligent Robots and Systems (pp. 4664-4669). IEEE.

[2] Orepic, P., Bernasconi, F., Faggella, M., Faivre, N., & Blanke, O. (2024). Robotically-induced auditory-verbal hallucinations: combining self-monitoring and strong perceptual priors. Psychological Medicine, 54(3), 569-581.