Velike letnje vrućine su postale naša svakodnevnica. Tako je i ove godine. Od najtoplijeg leta 2017. godine, preko tropskih talasa pre dve i prošle godine, do ove, temperature do 40oC, pa i preko, su nešto na šta moramo da se naviknemo. Koliko je ekstremno toplo vreme opasno za nas i zbog čega?
Pre svega, da bismo razumeli zbog čega je ekstremno toplo vreme opasno za nas, moramo da razumemo da ljudi imaju vrlo uzan opseg telesne temperature u okviru koje možemo da preživimo. Niža telesna temperatura će dovesti do zaustavljanja fizioloških procesa i možemo da dođemo u stanje hipotermije, dok visoka spoljna temperatura može dovesti do povećanja telesne temperature, a koja može dovesti do denaturacije proteina i samim tim do smrti. To je razlog zbog čega postoje dobro razvijeni mehanizmi termoregulacije kod ljudi.
Kada naš mozak dobije informaciju da se nalazimo u izuzetno toplom okruženju, posebno ako se tada bavimo i nekom fizičkom aktivnošću – radimo, treniramo te tako stvaramo dodatnu toplotu, on aktivira naš sistem termoregulacije. Suštinski, postoje četiri mehanizma razmene toplote između čoveka i njegove okoline: strujanje, zračenje, provođenje i isparavanje. Dok su prva tri manje značajna, četvrti način odavanja toplote – isparavanjem je najznačajniji mehanizam koji imamo na raspolaganju. Isparavanje je zapravo odavanje toplote znojenjem. Zapravo, kada je spoljašnja temperatura jednaka ili viša od temperature kože, odavanje toplote isparavanjem znoja jedini je način rashlađivanja. Ekrine znojne žlezde luče tečnost (znoj) na površinu kože što omogućava hlađenje tela isparavanjem, tako što se voda prevodi u vodenu paru. Tom prilikom se iz tela odvodi toplota od 2.4 kJ/ml znoja koji je ispario. Gubitak tečnosti znojenjem može biti čak i preko 2 litra po jednom satu, čime se telo oslobađa viška toplotne energije od čak 4.500 kJ. Ono što je važno znati jeste da količina evaporisanog znoja zavisi od brzine kretanja vazduha i gradijenta pritiska vodene pare između kože i okoline, tako da se u mirnom ili vlagom zasićenom vazduhu, znoj nakuplja na koži. Ukoliko ne dođe do isparavanja znoja, površina kože ostaje natopljena njime, što sprečava njegovo dalje lučenje. Iz ovog razloga, važno je da se obezbedi protok vazduha do kože, naročito u onim područjima gde je površina kože najveća, da bi se maksimalno povećalo rashlađivanje tela isparavanjem. Znoj koji curi sa kože ili se upija u odeću ne pridonosi rashlađivanju. Zbog toga je, pored visoke spoljašnje temperature, najveći problem visoka vlažnost vazduha [1].
Dva sistema koja su kod ljudi najopterećenija pri velikim vrućinama su kardiovaskularni sistem i bubrezi. Da bi se više toplote odalo, odnosno da bi se povećalo znojenje, naši krvni sudovi se šire, što dovodi do snižavanja krvnog pritiska, a to može biti opasno za ljude koji već imaju nizak krvni pritisak. Da bi kompenzovalo pad krvnog pritiska, naše srce povećava broj otkucaja kako bi ubrzalo kruženje krvi i povećalo krvni pritisak. To opterećenje srca može da dovede do brojnih zdravstvenih problema kod ljudi koji već imaju oštećeno srce. Jedna studija pokazuje da čak polovina „viška smrtnosti“ tokom toplotnih talasa može da se poveže sa kardiovaskularnim sistemom, pre svega sa srčanim udarom [2].
Drugi problem je opterećenje koje trpe bubrezi. Ukoliko ne unosimo dovoljno tečnosti (ne samo vode, već sportskog pića), a s obzirom da putem znoja gubimo velike količine tečnosti, možemo da imamo puno problema. Znojenjem ne gubimo samo tečnost, već i elektrolite, pre svega natrijum (ako okusite vaš znoj, osetićete da je slan – što je upravo zbog natrijuma koji gubimo). Ako tečnost i elektrolite ne nadoknadimo, dolazimo u stanje dehidriranosti. Dehidriranost i stalno izlaganje visokim temperaturama može dovesti do hronične bolesti bubrega. Studija koja je objavljena u vrlo prestižnom medicinskom časopisu Lancet, je utvrdila da čak 15% od 21.000 ispitanih osoba koje su često izložene izuzetno toplim vremenskim uslovima (radnici) razviju hroničnu bolest bubrega, upravo zbog toga [3].
Ovo nisu jedini problemi sa kojima se susrećemo zbog prevelike vrućine. Jedna studija je pokazala da izloženost visokim temperaturama dovodi do povećanja bolničkog zbrinjavanja zbog raznih problema sa mentalnim zdravljem [4]. Ako, po ovakvim vrućinama imate probleme sa spavanjem, niste jedini. Naime, studije pokazuju da, godišnje, gubimo najmanje 44 sati sna zbog sve većeg zagrevanja. Loš san ima brojne negativne zdravstvene posledice [5]. Još sumornije zvuče procene stručnjaka da je vrućina tokom noći posebno opasna i da može da poveća rizik od umiranja za čak 50% [6]! Svemu ovome treba dodati i dobro poznatu činjenicu da dugotrajno izlaganje sunčevom zračenju, posebno u delu dana kada je ono posebno jako i bez adekvatne zaštite, može dovesti do pojave karcinoma kože. Koliko je to opasno pokazuje primer Holandije koja je počela stanovništvu da obezbeđuje besplatno kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom.
Konačno, da li možemo da naučimo da bolje podnosimo vrućinu, odnosno da se aklimatizujemo. Odgovor je da, ali u određenoj meri. Kao što, kada treniramo, naši mišići postaju jači, tako i kada smo izloženi toploti, volumen krvi će se povećati kako bismo imali više tečnosti. Pored toga, povećaće se i kapacitet našeg znojenja, odnosno moći ćemo da izgubimo više toplote. Naše telo čak i pamti adaptaciju na toplo okruženje. Ukoliko se aklimatizujemo na toplotu, pa onda neko vreme nismo izloženi toploti, svaki naredni put će nam trebati manje vremena da se aklimatizujemo [7].
Ono što je važno reći jeste da aklimatizacija zahteva postepeno povećanje izlaganja toploti i vrlo je važno da se ne pretera. Naše telo može da se aklimatizuje samo do određene granice i dalje izlaganje toploti može samo da poveća rizik kome smo izloženi i može dovesti do toplotnog udara.
Piter Kalmus, naučnik koji je zaposlen u NASA je dao zabrinjavajuću izjavu. On je, naime, rekao da većina ljudi nije svesna opasnosti u kojoj se čovečanstvo nalazi i da će, bez obzira na varijacije od godine do godine, u proseku ovo biti najhladnije leto ostatka naših života [8].
