Search

Zbog čega držimo dijetu?

Medically approved

Ako se pogledamo u ogledalo i zapitamo se zašto menjamo način ishrane ili krećemo sa dijetom, više od 90% nas će iskreno reći da je razlog taj što želimo da smršamo i izgledamo lepše. Mnogo manji broj, menja način ishrane zbog toga što želi da bude zdraviji, mada bi to trebalo da bude glavni razlog. Pošto smo uglavnom okrenuti ka želji za gubitkom kilograma, kada naše mršavljenje stane, onda i mi gubimo želju za daljim vođenjem računa o ishrani i vraćamo se starim navikama.
Jedno istraživanje je pokušalo da nađe odgovor na pitanje, da li promena načina ishrane ima zdravstvene koristi, čak i kada ne gubimo puno kilograma. Istraživači su pratili 322 ispitanika, od kojih su 277 bili muškarci, a 45 žene tokom dve godine. Nakon jedne godine, u studiji je ostalo 307 ispitanika, a do kraja je učestvovalo njih 272. Svi ispitanici su bili podeljeni u tri grupe. Prva grupa je bila na režimu ishrane koji podrazumeva unošenje 30% masti u skladu sa preporukama Američke asocijacije za srce, druga grupa je bila na mediteranskom načinu ishrane i treća grupa je bila na režimu ishrane koji podrazumeva nizak unos ugljenih hidrata odnosno Atkinsonov način ishrane. Najveći gubitak broja kilograma je postignut u prvih 5 meseci poštovanja novog načina ishrane, najviše kod onih koji su bili na Atkinsonovom načinu ishrane, potom u grupi koja je poštovala mediteranski način ishrane, a najmanje u prvoj grupi ispitanika. Nakon dve godine, najveći gubitak u kilogramima je imala grupa na Atkinsonovom načinu ishrane – 5,5 kilograma; potom kod onih koji su sledili mediteranski način ishrane – 4,6 kilograma; i konačno kod onih na režimu ishrane koji podrazumeva unošenje 30% masti u skladu sa preporukama Američke asocijacije za srce – 3,3 kilograma.
Iako je ovo skroman gubitak broja kilograma za period od dve godine, mnogo je važnije ono što se tiče zdravlja samih ispitanika. Naime, pokazalo se da je odnos ukupnog holesterola i HDL holesterola (dobrog holesterola koji nas štiti) redukovan za 12 do 20% u zavisnosti od režima ishrane kojeg su se ispitanici pridržavali (najviše u grupi koja je unosila malo ugljenih hidrata, a potom u onoj koja je unosila malo masti). Među ispitanicima je bilo i njih 36 koji su imali dijabetes. Najpozitivnije promene su se desile kod onih koji su poštovali mediteranski način ishrane [1].
Zaključak je više nego jasan. Promena načina ishrane, bez obzira na izgubljeni broj kilograma, koji i ne bi trebao da nam bude primaran, ima važnu ulogu u poboljšanju naših zdravstvenih paramatera. I to bi trebalo da nam bude ključan cilj. Pre nego što odustanete od dijete jer smatrate da još uvek imate višak kilograma uradite i laboratorijske analize i pogledajte vaš lipidni status i ostale rezultate. Uporedite ih sa onim pre početka držanja dijete. Možda vas činjenica da ste zdraviji ohrabri da nastavite da vodite računa o tome kako se hranite, pa makar ne uspete da se popnete na manekensku pistu. U krajnjoj liniji – zdravlje je ipak ono što je mnogo bitnije.

[1] Shai, I., Schwarzfuchs, D., Henkin, Y., Shahar, D. R., Witkow, S., Greenberg, I., … & Stampfer, M. J. (2008). Weight loss with a low-carbohydrate, Mediterranean, or low-fat diet. New England Journal of Medicine, 359(3), 229-241.