Search

Da li je neprijatelj mog neprijatelja zaista moj prijatelj?

Medically approved

U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta Nortvestern (Northewestern) su uspešno potvrdili validnost teorije socijalne ravnoteže koju je Fric Hajder postavio pre skoro 80 ​​godina [1]. Teorija poznatog austrijskog psihologa objašnjava da ljudi po prirodi teže harmoniji u svojim društvenim krugovima, ali je ona ostala kontroverzna zbog ograničenja koja su postojala pri njenoj proveri. Inače, prema teoriji, postoje četiri pravila – (1) neprijatelj neprijatelja je prijatelj; (2) prijatelj prijatelja je prijatelj; (3) prijatelj neprijatelja je neprijatelj i (4) neprijatelj prijatelja je neprijatelj – a sva ova pravila su usmerena ka uspostavljanju uravnoteženih odnosa. Potvrda ove teorije, teorije socijalne ravnoteže, ima dalekosežne implikacije u različitim disciplinama. Novi model koji je razvijen pruža preciznije predstavljanje društvenih mreža, ali i otvara nove puteve za istraživanje i praktične primene.

Jedna potencijalna primena modela je u oblasti političkih nauka. Razumevanjem dinamike društvene ravnoteže unutar političkih mreža, istraživači i kreatori politike mogli bi steći vredan uvid u uzroke i posledice političke polarizacije. Model bi mogao pomoći da se identifikuju ključni faktori koji doprinose formiranju eho komora i širenju dezinformacija, omogućavajući razvoj ciljanih intervencija za smanjenje polarizacije i podsticanje uravnoteženijeg političkog diskursa.

U oblasti neuronauka, model bi se mogao koristiti za istraživanje interakcija između ekscitatornih i inhibitornih veza među neuronima u mozgu. Primenjujući principe teorije socijalne ravnoteže na neuronske mreže, istraživači mogu steći nove uvide u to kako mozak obrađuje informacije i kako neravnoteža u neuronskim vezama može dovesti do različitih neuroloških poremećaja.

Farmaceutska industrija bi takođe mogla imati koristi od ovog istraživanja korišćenjem modela za istraživanje interakcija između različitih kombinacija lekova. Tretirajući interakcije lekova kao mrežu pozitivnih i negativnih veza, istraživači bi mogli da identifikuju optimalne kombinacije lekova koje maksimiziraju terapeutske efekte dok minimiziraju neželjene reakcije.

Štaviše, potvrda teorije društvene ravnoteže mogla bi imati implikacije i na oblast veštačke inteligencije. Kako sistemi veštačke inteligencije postaju sve složeniji i sposobni da oponašaju ljudsko ponašanje, razumevanje principa društvene ravnoteže moglo bi da pomogne u razvoju društveno svesnijih i emocionalno inteligentnijih sistema veštačke inteligencije. Uključujući ograničenja koja su identifikovani u modelu, istraživači veštačke inteligencije mogli bi da kreiraju algoritme koji bolje upravljaju složenošću ljudskih društvenih interakcija.

Uspešna potvrda Hajderove teorije takođe ukazuje na značaj interdisciplinarne saradnje u naučnim istraživanjima. Kombinujući saznanja iz psihologije, saznanja u vezi funkcionisanja socijalnih mreža i matematike, tim istraživača je bio u mogućnosti da razvije model koji tačno prepoznaje nijanse ljudske društvene dinamike. Ovo naglašava potrebu da istraživači iz različitih oblasti rade zajedno kako bi bolje razumeli složene probleme i unapredili naše razumevanje sveta koji nas okružuje.

[1] Hao, B., & Kovács, I. A. (2024). Proper network randomization is key to assessing social balance. Science Advances, 10(18), eadj0104