Porođaj je završen, beba zdrava i sada počinje novi ciklus briga. Da li je beba dobro, da li je dovoljno nahranjena, zašto ne spava, da li je ovo u redu ili nije… I to traje danima, nedeljama i mesecima – i tokom dana, ali i noći. Polako počinjete da osećate napad panike. Šta ako… Velika je šansa da imate postporođajnu anksioznost ili postporođajnu depresiju, odnosno kako je već nazivaju – bejbi bluz.
Bejbi bluz je vrlo uobičajen i posledica je smanjenja nivoa hormona nakon porođaja što vas čini tužnom, plačljivom i osećate da sve obaveze i problemi ovog sveta su na vašim plećima. Normalno, ovi simptomi su blagi do umereni i traju nekoliko nedelja, a zatim prolaze. Međutim, šta se dešava ako se nastave i počnu da se pojačavaju. Onda govorimo o postporođajnoj depresiji, a može doći i do anksioznosti. Mnogi njihovi simptomi su zajednički i ponekad ih je teško razlikovati – loše spavanje, nemogućnost opuštanja… Iako su simptomi donekle isti, vrlo je važno postaviti pravu dijagnozu. Naime, skoro svaka žena koja ima postporođajnu depresiju obično iskusi i anksioznost, ali ne važi i obrnuto. Pošto se terapija razlikuje, samo razlikovanje ova dva mentalna oboljenja je jako bitno.
Smatra se da najmanje jedna od pet žena nakon porođaja iskusi postporođajnu depresiju ili anksioznost. Istraživanja pokazuju da je od velikog uticaja na mentalno zdravlje zaposlenih žena, i način na koji kompanija ili organizacija u kojoj je žena zaposlena obezbeđuje usklađivanje radnih obaveza sa obavezama koje žena ima u vezi brige o detetu [1]. Istraživači su pregledali podatke iz studija sprovođenih poslednjih 20 godina o mentalnom zdravlju zaposlenih žena koje su se nakon porođaja vratile na posao. Podaci su pokazali da uvek postoje pokušaji balansiranja između uloge žene kao majke i njenog profesionalnog angažovanja, a da to balansiranje često može biti izvor različitih konfliktnih situacija. Što su te konfliktne situacije intenzivnije, utoliko je i njihov uticaj na pogoršanje mentalnog zdravlja žena izraženiji.
Zanimljivo je da u mnogim kompanijama postoje programi postepenog vraćanja na posao zaposlenih nakon dužeg prekida zbog bolesti ili povređivanja. Ovakvi programi podrazumevaju sporije uvođenje zaposlenog u radni proces, ostavljajući mu mogućnost lakšeg adaptiranja na njega, ali i promene odnosno olakšavanja radnih obaveza upravo kako bi povratak na posao bio lakši i uspešniji. Što se tiče žena koje su ulozi majke i nakon korišćenja trudničkog bolovanja se vraćaju na posao, takvi programi ne postoje, iako bi u velikoj meri pomogle ženama da na uspešan način pomire obaveze oko brige o detetu i svoje radne obaveze.
Izgradnja strukture kompanije u kojoj se zaposleni cene, a rukovodioci imaju razumevanja za potrebu mirenja dve važne uloge u životu žene, u velikoj meri bi pomole ženama da se lakše prilagode na obe. I to se neće desiti samo od sebe. Potrebno je ohrabriti kompanije da rade u ovom pravcu. Konačno, samo zaposleni koji su zadovoljni i cenjeni mogu na pravi način da razvijaju svoje sposobnosti, ali i da budu važan činilac uspeha jedne firme.
