Kada govorimo o zdravlju uopšte, moramo da obratimo pažnju na to kako ga je definisala Svetska zdravstvena organizacija još pre više od 70 godina, a to je da je zdravlje „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nesposobnosti“. Da bismo bili zdravi, nije dovoljno da ne budemo bolesni i moramo da razumemo da ono ima tri svoje komponente – fizičku (koju često poistovećujemo sa zdravljem), ali i onu mentalnu i socijalnu. I dok fizičko zdravlje možemo da definišemo – svi naši medicinski nalazi su u redu, sa mentalnim zdravljem je bitno drugačija situacija.
Mentalno zdravlje je definisano kao „blagostanje u kome je osoba svesna svojih sposobnosti, može da se izbori sa svakodnevnim stresom u životu, sposobna je da radi produktivno i sposobna je da doprinese svojoj zajednici“ [1]. Jednako kao i kod definicije zdravlja uopšte, i ovde nije dovoljno da nemamo nikakav problem sa mentalnim zdravljem, da bismo mogli reći da smo zdravi. Potrebno je više od toga. Upravo iz tog razloga je neophodno raditi na promociji vrednosti mentalnog zdravlja i različitih strategija prilagođavanja na stres (koping strategije) koje svaki pojedinac može da primenjuje kako bi očuvao svoje mentalno zdravlje.
Kako možete da procenite svoje mentalno zdravlje? Danas postoje brojni instrumenti koji mogu da nam pomognu da procenimo mentalno zdravlje, ali ga možemo proceniti i na osnovu toga kako se osećamo. Recimo, ako imamo samopouzdanja kada se susrećemo sa novim situacijama ili ljudima koje ranije nismo znali, ako smo optimistični i imamo postavljene ciljeve, ako ne krivimo sebe sve vreme za stvari koje nam se događaju i osećamo se dobro, sa velikom sigurnošću možemo da kažemo da je naše mentalno zdravlje dobro. Ono što je važan deo zaštite mentalnog zdravlja jeste povećanje otpornosti svakog pojedinca na stres i različite neočekivane promene i izazove koji se mogu javiti u životu. Na povećanju svoje otpornosti možemo da radimo i to jeste nešto što se može naučiti. Ukoliko je naša otpornost veća, moći ćemo lakše da podnosimo stres i imaćemo manju mogućnost da obolimo od neke mentalne bolesti kao što su depresija i anksioznost [2].
I na kraju, šta možemo da uradimo da bi naše mentalno zdravlje bilo bolje. Prvi i najvažniji faktor jeste da imamo dobre socijalne odnose sa drugim ljudima. Iskreni odnosi, puni poverenja, sa članovima porodice, prijateljima, kolegama sa posla najviše doprinose našem blagostanju. Uložite vreme i energiju da biste izgradili dobre socijalne odnose. Drugi važan faktor za očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja jeste da imamo neku fizičku aktivnost i ostanemo fizički zdravi. Vežbanje, zdrava ishrana, izbegavanje korišćenja alkohola i duvana, nekorišćenje droga su jednako važni za mentalno, kao i za fizičko zdravlje. Potom, budite zahvalni i pokažite svoju zahvalnost. Možete svakog dana da napišete tri stvari zbog kojih ste zahvalni i to će značajno povećati blagostanje koje osećate. Četvrta, bitna, stvar jeste da identifikujete ono u čemu ste snažni. Sve osobe imaju svoje talente i ono u čemu su snažni. Pronađite šta je vaša jaka strana i pokušajte da to iskoristite kako biste poboljšali svoje blagostanje. I na kraju poklanjajte. To vas čini jačim i boljim. Dovoljno je da se setimo da je otac Mitrofan iz Hilandara jednom rekao: „Naše je samo ono što poklonimo drugima“. Veću istinu teško da ćemo moći da nađemo.
