Search

Zašto je spavanje važno za naše pamćenje?

Medically approved

U sred smo ispitnog roka. Kada se približi polaganje ispita, studenti se često suočavaju sa važnom odlukom – da li da ostanu budni celu noć i uče ili da sebi priušte preko potrebni odmor. Nedavne studije koje su sprovedene na Univerzitetu u Mičigenu pokazuju da je ovo važna odluka kada govorimo o tome koliko ćemo zapamtiti gradiva i kako će mozak funkcionisati. Dve nedavne studije, proučavaju meganizam kako san i nedostatak sna utiču na formiranje pamćenja.

Prva studija se fokusira na hipokampus, deo mozga koji je ključan u formiranju sećanja. Ovde su istraživači otkrili jedinstvene neuronske obrasce koji se aktiviraju u odnosu na određene lokacije. Ove nervne ćelije su ključne za navigaciju u okruženju i ne nalaze se samo kod laboratorijskih miševa nad kojima su vršena ispitivanja, već su aktivni i kod ljudi. Ako takav neuron reaguje tokom spavanja, to sugeriše da je u toku proces konsolidacije memorije. Koristeći Bajesove tehnike učenja, istraživači su posmatrali kako ovi neuroni reaguju na različite lokacije u lavirintu dok su laboratorijski miševi spavali. Iznenađujuće, otkrili su da neuroni ne samo da su reprodukovali dnevne događaje, već i modifikovali svoje obrasce aktiviranja, što je fenomen koji se naziva ‘pomeranje reprezentacije’. Ova plastičnost tokom spavanja je ključna. To ukazuje da neuroni reorganizuju sećanja, potencijalno ih čineći jačim i dostupnijim. Ova neuronska reaktivacija je najvažniji razlog zašto je san neophodan za efikasno učenje i pamćenje [1].

Druga studija istražuje efekte deprivacije sna na ove procese. Ovde su istraživači uporedili obim i kvalitet reaktivacije i aktivacije neurona između perioda spavanja i perioda tokom koga su laboratorijski miševi bili lišeni sna. Otkrili su oštar kontrast: tokom spavanja, neuroni su pokazali robusne obrasce aktivnosti koji olakšavaju konsolidaciju pamćenja. Međutim, ovi obrasci su poremećeni tokom deprivacije sna. Nedostatak sna ne samo da je potisnuo normalnu reaktivaciju neurona povezanih sa pamćenjem, već i kvalitet neuralne reprodukcije. Čak i kada je laboratorijskim miševima lišenim sna bilo dozvoljeno da nadoknade san, nisu mogli u potpunosti da vrate normalne aktivnosti obrade memorije na nivo dobro odmornih laboratorijskih miševa [2].

Ove studije zajedno naglašavaju štetne efekte gubitka sna na formiranje pamćenja i funkciju mozga. Istraživanja ne samo da obogaćuju naše razumevanje funkcionisanja mozga tokom spavanja, već i naglašavaju ključnu ulogu dovoljnog sna u učenju i zadržavanju pamćenja. Pored toga, one dovode u pitanje preovlađujuću praksu studenata, a to je da uče cele noći pre ispita, pružajući naučne dokaze da su takve strategije kontraproduktivne.

Za studente i svakoga ko želi da optimizuje kognitivne funkcije, poruka ovog istraživanja je jasna: dajte prednost spavanju da biste poboljšali svoju sposobnost pamćenja i učenja. Ne radi se samo o odmoru vašeg tela; radi se o aktivnom poboljšanju sposobnosti vašeg mozga da obrađuje i zadržava informacije.

[1] Maboudi, K., Giri, B., Miyawaki, H., Kemere, C., & Diba, K. (2024). Retuning of hippocampal representations during sleep. Nature, 1-9.
[2] Giri, B., Kinsky, N., Kaya, U., Maboudi, K., Abel, T., & Diba, K. (2024). Sleep loss diminishes hippocampal reactivation and replay. Nature, 1-8.