Kod mlađe dece retko možemo da dijagnostikujemo depresiju, ali se njena učestalost značajno povećava tokom tinejdžerskih godina. Već dugi niz godina dokazana je povezanost depresije kod tinejdžera sa povećanim rizikom od nastanka nekih bolesti, kao što su ateroskleroza, kardiovaskularne bolesti i nastanka prerane smrti. Podaci pokazuju da je depresija sve prisutnija kod mladih. Među tinejdžerima starosti od 12 do 17 godina njih 15,1% je imalo veliku depresivnu epizodu, 36,7% se osećalo beznadežno i tužno. Čak 18,8% njih je prijavilo da je razmatralo samoubistvo, dok je njih 15,7% napravilo plan da to i uradi. Njih 8,9% je zaista i pokušalo da izvrši samoubistvo [1].
Skorašnja studija je imala za cilj da ispita da li depresija koja je nastala u detinjstvu može biti povezana sa različitim bolestima koje se dijagnostikuju kasnije u životu i preranim umiranjem [2]. Praćeno je skoro 1,5 miliona devojčica i dečaka u Švedskoj. Među njima se nalazilo njih više od 37.000 kojima je bar jednom dijagnostikovana depresija u starosti između 5 i 19 godine. Istraživanje je trajalo duže od 10 godina i kada je završeno, oni su imali između 17 i 31 godine.
Studija je otkrila da deca i tinejdžeri sa depresijom imaju veći rizik da im se dijagnostikuje čak 66 od 69 različitih bolesti i poremećaja zdravlja u odraslom dobu među kojima se nalaze poremećaji spavanja, dijabetes tipa 2, virusni hepatitis i bolesti bubrega i jetre u odnosu na one osobe koje u detinjstvu nisu bili suočeni sa depresijom. Pored toga, imali su i značajno veći rizik od povređivanja, posebno samopovređivanja, i skoro šest puta veći rizik od nastanka prerane smrti! Istraživanje je pokazalo da postoje i razlike u polu. Naime, žene koje su kao devojčice imale depresiju su se češće trpele povređivale i imali su više urinarnih, respiratornih i gastrointestinalnih infekcija. S druge strane, muškarci koji su kao dečaci imali depresiju, češće su bili suočeni sa gojaznošću, problemima sa štitnom žlezdom, imali su celijakiju i različite vrste ekcema.
Naravno, deo zdravstvenih problema koji postoji u odraslom dobu može biti povezan i sa drugim stanjima koja mogu postojati, posebno zloupotrebom različitih supstanci i anksioznošću. Pojavljivanja ovih stanja kod iste osobe, takođe, može uticati na pojavu nekih bolesti ili povećanja rizika nastanka prerane smrti, te je potrebno sprovođenje posebnih studija koje bi ispitale specifični uticaj svakoga od njih. Međutim, bez obzira na potrebu daljih ispitivanja povezanosti ovih faktora, bez sumnje možemo da kažemo da povezanost postoji i da depresija kod tinejdžera ne predstavlja samo opasnost po njih u trenutku nastanka, već ima teške posledice i u odraslom dobu. To je još jedan razlog više da se posveti još veća pažnja zaštiti mentalnog zdravlja mladih.
