Search

Vakcinacija – kako dalje?

Medically approved

Milioni dece, posebno u najsiromašnijim zemljama sveta, nisu vakcinisani uopšte ili svim vakcinama u poslednjih nekoliko godina, posebno od početka pandemije Kovida 19. UNICEF smatra da je ovo najveći pad u stopi imunizacije dece u poslednjih 30 godina. Uz rastuće cene hrane i glad koja preti i najsiromašnijim zemljama i dovodi do pothranjenosti dece, može se reći da je zdravlje dece ugroženije danas, nego što je to bio slučaj u prethodnim godinama.

Pokrivenost dece imunizacijom sa tri doze vakcine (DTP3) protiv difterije, tetanusa i pertusisa, pala je za 5 procentnih poena, na 81% samo u dve godine, između 2019. i 2021. Primetan je pad i broja vakcinisane dece protiv dečje paralize. Sve je to daleko ispod 94% vakcinacije koja je potrebna da bi se postigao „imunitet krda“, odnosno da je dovoljan broj dece vakcinisan, kako bi i ona deca koja iz medicinskih razloga ne mogu da budu vakcinisana, bila zaštićena. Procenjuje se da je u svetu ugroženo najmanje 25 miliona dece koja nisu dovoljno zaštićena. Ako se posmatraju samo deca koja nisu primila vakcinu ni protiv jedne bolesti, njihov broj se za samo dve godine, od 2019. do 2021, povećao sa 13 na 18 miliona [1].

U Srbiji je takođe primetan trend smanjenja obuhvata dece vakcinacijom. Vakcinu protiv dečje paralize je primilo 90% dece i može se očekivati da će ova bolest za koju se smatralo da je, u Evropi, pre 20 godina iskorenjena, početi ponovo da se pojavljuje. Još je alarmantnija situacija sa MMR vakcinom gde se obuhvat dece vakcinacijom smanjio u 2021, godini, posebno u velikim gradovima. Tako je prvu dozu ove vakcine, 2021. godine, u Beogradu primilo tek 68,84% dece, a drugu dozu 78,81%. Nalazimo se pred epidemijom zaraznih bolesti, slično kao 2017. godine, kada je zbog smanjenja vakcinisanja dece protiv morbila, buknula epidemije ove bolesti koja je odnela 15 života.

Razlozi za ovakvu situaciju su brojni. Svakako, veliku deo problema je uzrokovan pandemijom Kovid 19, koja je borbu protiv ove bolesti učinila prioritetom za najveći broj zemalja, stavljajući u drugi plan ostale aktivnosti zdravstvenog sistema. To se ogleda i u povećanju opšte smrtnosti, eksploziji oboljenja, posebno tumora, što je posledica nedovoljno preventive i njihovog neblagovremenog otkrivanja, ali i smanjenja obuhvata dece vakcinacijom. Drugi, mnogo opasniji razlog, jeste povećano nepoverenje građana u zdravstvene sisteme, poplava lažnih i neproverenih informacija plasiranih posebno preko društvenih mreža koje nude razne teorije zavere i navode na neodgovorno ponašanje. Protiv toga je teško boriti se. Ali jedini način jeste taj da se preko obučenih zdravstvenih radnika gradi jedan novi odnos poverenja između njih i građana, kako bi se poruke o neophodnosti vakcinacije prenele i prihvatile od strane građana. Do tada, bićemo svedoci ponovne pojave zaraznih bolesti za koje smo smatrali da su daleko iza nas.