„Jedna je dovoljna, dve su malo“, glasi narodna izreka koja najbolje odslikava koliko je alkohola dovoljno. Mada je bolje reći nijedna. Ali koliko starije osobe piju i da li alkoholizam kod starijih sve prisutnija pojava?
Istraživači su ispitivali učestalost korišćenja alkoholnih pića kod 40.000 ispitanika u 2001. i 2002. godini, pa potom u 2012. i 2013. godine u SAD. Pokazalo se da je došlo do povećanja korišćenja alkohola u svim starosnim grupama. Iako manji broj onih koji imaju više od 65 godina pije, u odnosu na mlađu populaciju, preko 55% njih je izjavilo da je pilo u toku protekle godine, što je porast od 22% tokom perioda od 10 godina. Još više zabrinjava podatak da je deo starijih osoba koji se mogu klasifikovati kao alkoholičari je iznosio 3,8% što je porast od čak 65% u odnosu na 10 godina ranije [1]. To je podrazumevalo da su stariji muškarci dnevno pili 5 ili više standardnih alkoholnih pića (koja sadrže 14 grama alkohola svako) najmanje jedanput nedeljno tokom prethodne godine. Taj broj pića je kod starijih žena iznosio 4 ili više. Čak i kada se procenat starijih koji piju ne bi povećavao, ovo bi postajao sve veći problem, zbog starenja stanovništva i sve većeg broja starijih osoba.
Koji su razlozi povećanog korišćenja alkohola u starijoj generaciji? Objašnjenja se kreću od toga da su danas starije generacije, zapravo one koje su koristile češće alkohol tokom svog života i da su jednostavno nastavili sa svojim navikama njegovog korišćenja. Pored toga, tokom njihovog života, korišćenje alkohola je bio mnogo manji tabu, te je i u starijem dobu za njih prihvatljivo.
Samo korišćenje alkohola u starijem dobu ima lošije posledice u odnosu na mlađe doba. Ako mlađa osoba popije piće ili dva to neće bitno poremetiti njeno funkcionisanje, ali u starijem dobu nije tako. Sa svakim pićem, nivo alkohola kod starijih će se više povećati iz nekoliko razloga. Njihova telesna masa je manja, jetra će sporije metabolisati alkohol, dok će i ta manja količina imati značajniji negativan efekat na moždane funkcije starijih. Alkohol može uticati i na pogoršanje uobičajenih hroničnih bolesti u starijem dobu, kao što su hipertenzija i dijabetes, a njegovo korišćenje je često nespojivo sa korišćenjem lekova koje je uobičajeno u starijem dobu.
Pored toga, postoji i jasan konsenzus da je učestalost korišćenja alkohola suštinski potcenjeno u svim starosnim grupama i da je problem značajno veći nego što se to na prvi pogled vidi [2]. Često se smatra i da starije osobe ne mogu da promene svoje navike i da ako već piju alkohol, nemaju puno mogućnosti da prestanu. Ali nije tako. Iskustvo je pokazalo da starije osobe imaju najmanje jednaku, pa čak i veću šansu da uspešno prođu kroz tretman odvikavanja od alkohola nego što je to slučaj sa mlađim osobama. Kod starijih osoba njih 40% se nakon lečenja vratilo korišćenju alkohola, dok je kod mlađih osoba taj procenat iznosio čak 66% [3]. Međutim, starije osobe je teže nagovoriti da potraže pomoć i odu na terapiju.
I da se na kraju vratimo na početak i na onu izreku da jedna čašica dovoljna, a da su dve malo. Ponekad je najteže se pogledati u ogledalo i prihvatiti da imamo problem. A kada skupimo dovoljno hrabrosti da prihvatimo da nešto nije u redu i da je vreme da potražimo pomoć, već smo na pola puta do izlečenja.
Novi trend ili razlog za zabrinutost?
Zdravlje postaje sve veći prioritet svakoga od nas. U očuvanju zdravlja posebno mesto ima preventiva,
