Pristup zdravstvenoj zaštiti u svetu je daleko od univerzalnog. Čak i u zemljama gde je pravo na zdravstvenu zaštitu garantovano zakonima, u praksi se ono ne ostvaruje uvek. To važi, istina u manjem procentu, i za najbogatije i najuređenije zemlje na svetu.
Ako se pogleda Srbija, pravo na dostupnost zdravstvene zaštite je zakonski garantovano, ali postoje razne prepreke kod njenog ostvarivanja. Ako se pogleda Istraživanje zdravlja stanovništva u 2019. godini koje je izradio Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, dakle, radi se o zvaničnim podacima, među stanovništvom koje je imalo potrebu za zdravstvenom zaštitom čak 15,4% njih nije ostvarilo pravo na lečenje zbog dugog čekanja, njih 4,1% zbog udaljenosti, a čak 31,3% zbog finansijskih razloga. To čini čak 50,8% onih koji su imali potrebu za nekom uslugom u zdravstvenim uslugama, što predstavlja izuzetno veliki procenat stanovništva [1]. Pošto se ovde radi o istraživanju koje je sprovedeno 2019. godine, dakle pre epidemije Covid-19, jasno je da je prethodnih godina pristup zdravstvenoj zaštiti bio dodatno otežan, te su se ovi podaci u to vreme pogoršali. Ako je ovakva situacija u zemljama u razvoju, kakva je Srbija, situacija u svetu je mnogo teža. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da oko polovine svetskog stanovništva (4 milijarde ljudi) nema pristup najosnovnijim uslugama zdravstvene zaštite, da čak 800 miliona ljudi u svetu troši više od 10% svog budžeta na lečenje što im za preživljavanje ostavlja 1,9 američkih dolara dnevno i da su za najmanje 100 miliona ljudi u svetu troškovi lečenja toliko visoki da ih oni guraju u ekstremno siromaštvo [2].
Tu na scenu stupa polipilula. Šta je polipilula? To je zapravo kombinacija nekoliko generičkih (vrlo jeftinih) lekova, kombinovanih u jednoj piluli ili tableti, za koje se veruje da mogu smanjiti broj srčanih udara. U jednom istraživanju koje je objavljeno u najuglednijem medicinskom časopisu „The Lancet“ naučnici su u Iranu ispitali 6.838 osoba koje žive u ruralnim područjima sa lošom zdravstvenom zaštitom. Njih 3.417 je bilo u grupi koja nije uzimala polipilulu, dok je njih 3.421 koristilo polipilulu, dakle skoro isti broj. Među njima nije bilo razlike u prethodnom prisustvu kardio-vaskularnih bolesti. Polipilula se sastojala od kombinacije hidrohlortiazida (12,5 mg) koji je diuretik i utiče na smanjenje krvnog pritiska, 81 mg aspirina koji smanjuje mogućnost zgrušavanja krvi, atorvastatina (20 mg) koji snižava koncentraciju lošeg, LDL, holesterola u krvi i enalaprila (5 mg) koji je ACE inhibitor i utiče na sniženje krvnog pritiska. Potom su ove osobe praćene 5 godina. Pokazalo se da je u grupi koja nije uzimala polipilulu 301 imalo srčani udar, dok je u grupi koja je uzimala polipilulu taj broj iznosio 202, dakle značajno manje. U istom periodu praćeni su i zdravstveni problemi koji su mogli biti neželjen efekat lekova koji su se nalazili u polipiluli. Pokazalo se da je 10 osoba u grupi koja je koristila polipilulu imalo moždano krvarenje, dok je u drugoj grupi isto stanje imalo 11 osoba. Krvarenje u gornjem delu gastrointestinalnog trakta imalo je imalo je 13 osoba u grupi koja je koristila polipilulu, a 9 osoba u grupi koja je nije koristila [3].
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da godišnje 17,9 miliona ljudi u svetu, što predstavlja 32% od ukupne smrtnosti umire od kardio-vaskularnih bolesti, od kojih čak 85% čine srčani i moždani udar [4]. Istovremeno, 80% ovih smrti se događa u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, gde je dostupnost zdravstvene zaštite najmanja [5]. Ako bi i druga istraživanja dokazala da je polipilula efikasna i ako bi stručnjaci mogli da se usaglase oko njenog sastava, milioni života bi mogli da budu spašeni svake godine.
Naravno, nije sve tako jednostavno. Polemika se pre svega vodi oko aspirina. Naime, Američko društvo kardiologa u svojim preporukama ne preporučuje uzimanje aspirina osobama starijim od 70 godina ukoliko su zdrave, jer postoje studije koje pokazuju da kod njih to može izazvati više štete nego koristi [6]. Takođe, postoje vrlo podeljena mišljenja između stručnjaka, pre svega kardiologa, da li je ovaj pristup dobar ili ne. Jedan deo njih upozorava da je teško napraviti jednu kombinaciju leka koja će biti dobra za sve i koja se može dati bez prethodnog lekarskog pregleda, jer zdravstveno stanje svake osobe se razlikuje i potreban je individualni pristup. To je naravno tačno, ali postoje i drugačija mišljenja. Druga grupa stručnjaka navodi da u zemljama ili krajevima država gde je zdravstvena zaštita teško dostupna ili nedostupna, bolje je građanima starijim od 50 godina dati neki lek, za koji se pokazalo da spašava živote, nego ih ostaviti da čekaju zdravstvenu uslugu koje nema.
I verovatno je to prelomna tačka oko koje na kraju može biti postignut dogovor, a to je da se polipilula koristi u onim krajevima gde ne možemo očekivati dostupnu zdravstvenu zaštitu. Drugim rečima, tamo gde stanovništvo može da dobije zdravstvenu zaštitu i gde lekari mogu pregledati građane, njena primena neće biti opravdana, ali u zemljama gde je zdravstvo nerazvijeno, njena primena bi spasila milione života.
