Krvarenje iz nosa, naučno nazvano epistaksa, je jedno od najčešćih urgentnih stanja u otorinolaringologiji. Postoje dva tipa krvarenja iz nosa. Prvo je prednje koje je češće, jer su krvni sudovi tu lako dostupni. Druga vrsta krvarenja je posteriorno i ovde se krv sliva niz zadnji deo grla. Ono je mnogo opasnije.
Najčešći razlog krvarenja iz nosa jeste pucanje malih krvnih sudova koji se u njemu nalaze. Praktično, 90% svih prednjih krvarenja iz nosa potiče iz Kiselbahovog pleksusa koji se nalazi na prednjem nosnom septumu. Tu se nalazi sliv čak pet arterija i ti: prednje i zadnje etoidalne arterije, sfenopalatinske, velike nepčane i gornje labijalne arterije. Kiselbahov pleksus se nalazi na ulazu u nosnu šupljinu i izložen je ekstremnim temperaturama i hladnoći, kao i visokoj i niskoj vlažnosti. Pored toga, lako dolazi do njegovog povređivanja. Sluzokoža iznad septuma u ovoj oblasti je posebno tanka, zbog čega je ovo mesto većine krvarenja [1].
Koji su razlozi nastanka krvarenja iz nosa? Jedan od najčešćih uzroka jeste suv vazduh. Produžena izloženost suvoj klimi ili prekomerna upotreba sistema centralnog grejanja može dovesti do isušivanja nazalnih membrana. Ove membrane tada postaju sklonije povređivanju i svako grebanje ili čačkanje u nosu može dovesti do krvarenja. Uzrok krvarenja mogu biti i lekovi kao što su antihistaminici i dekongestivni lekovi koji se koriste kod alergija, prehlada i koji mogu dodatno isušiti nazalne membrane, povećavajući rizik od krvarenja iz nosa. Različiti fizički stimulansi, takođe, mogu dovesti do krvarenja. To su strani predmeti u nosu, hemijski iritanti, stalno kijanje, hladan vazduh i često duvanje nosa.
Krvarenje iz nosa izuzetno retko može biti životno ugrožavajuće. Recimo, u SAD, od 2,4 miliona smrtnih slučajeva, samo njih 4 su posledica krvarenja iz nosa. S druge strane, krvarenje iz nosa je često. Smatra se da oko 60% ljudi, tokom svog života, je iskusilo krvarenje iz nosa, a kod samo njih 10%, krvarenje iz nosa je dovoljno ozbiljno da zahteva medicinsku intervenciju. Najčešće se javlja kod dece starosti od 2 do 10 godina i kod osoba između 50 do 80 godina.
Međutim, ponekad, krvarenje iz nosa, posebno ako se često ponavlja, može da ukaže da postoji neka bolest, kao što su visok krvni pritisak, poremećaji krvarenja, abnormalnosti zgrušavanja krvi ili čak karcinom.
Ukoliko krvarenje iz nosa traje duže od 20 minuta ili je posledica neke traume )saobraćajna nesreća, pad…) treba tražiti lekarsku pomoć. Ovakva produžena krvarenja mogu nagoveštavati da je u pitanju posteriorno krvarenje ili druga ozbiljna stanja kao što su slomljen nos, fraktura lobanje ili neko unutrašnje krvarenje..
Većina prednjih krvarenja iz nosa može se rešiti kod kuće. Lečenje prednjeg krvarenja može se započeti direktnim pritiskom na mesto krvarenja u trajanju od nekoliko pa do 10 minuta. Ako to ne zaustavi krvarenje, vreme je za posetu lekaru koji može da koristiti i neke vazokonstriktore kako bi zaustavio krvarenje. Ne treba zaboraviti da uvek treba prvo izvaditi ugrušak koji se stvorio. Sledeći korak je kauterizacija krvnog suda. Ako je i ovo neuspešno, neophodno je pakovanje prednjeg dela nosa. Ovo se može izvesti sa upijajućim materijalom za pakovanje ili sa uređajima kao što su baloni za prednju epistaksu ili nazalni tamponi. Kod posteriornog krvarenje iz nosa, odmah mora da se započne lečenje [2].
Kod krvarenja iz nosa, prevencija je ključna. Kako bi se smanjio rizik od krvarenja iz nosa možete da koristite ovlaživač za održavanje vlage u prostoru u kome boravite, da se uzdržite se od čačkanja po nosu, ne unosite aspirin, osim ako je propisan od strane lekara, koristite antihistaminike i dekongestive samo kada je neophodno i da održavate vlažnost u nosu.
Na kraju potrebno je ponoviti da je krvarenje iz nosa, uobičajeno, i daleko najčešće potpuno bezopasno. Međutim, ako se pojavljuje često, ako traje dugo i ne možete ga zaustaviti, kao i ako se radi o posteriornom krvarenju, potrebno je potražiti pomoć lekara.
