Search

Da li je menopauza faktor rizika za nastanak demencije?

Medically approved

Sve više osoba boluje od demencije, posebno od njenog najčešćeg oblika, Alchajmerove bolesti. Već dugo znamo da je Alchajmerova bolest češća kod žena, nego kod muškaraca. Njena učestalost kod muškaraca iznosi 7,02 na 1000 osoba-godina, dok je kod žena učestalost 13,25 na 1000 osoba-godina. Kod drugih vrsta demencije te razlike nema. Recimo, vaskularna demencija je češća kod muškaraca (5,6 na 1000 osoba-godina) dok je kod žena ta učestalost 3,2 na 1000 osoba-godina [1].

Veća učestalost Alchajmerove bolesti kod žena je uglavnom bila pripisivana genetskim faktorima i dužem životnom veku žena. Pošto žive duže izgledalo je logično i da će češće oboleti od Alchajmerove bolesti, jer je i ona češća posle 80 godine života. Međutim, nove studije dovode u vezu i menopauzu kod žena i češće obolevanje od Alchajmerove bolesti. Jedna studija je pokazala da postoji povezanost valunga i broja malih lezija u moždanom tkivu koje ukazuju na slabije zdravlje mozga i predstavljaju rizik za nastanak Alchajmerove bolesti [2]. Takođe se pokazalo da su valunzi tokom spavanja bili povezani sa povećanom koncentracijom biomarkera specifičnih za Alchajmerovu bolest koji inače predstavljaju indikatore rane faze bolesti [3].

Smatra se da se žene koje prolaze kroz menopauzu suočavaju sa jednako mnogo promena u mozgu kao i u jajnicima. Naravno, većina žena će proći kroz menopauzu bez većih problema, ali se smatra da će 20% njih razviti demenciju u decenijama koje slede. Ženski mozak je bogat estrogenskim receptorima, posebno u regionima koji kontrolišu pamćenje, raspoloženje, san i telesnu temperaturu, a svi oni funkcionišu savršeno kada su koncentracije ženskog polnog hormona estrogena visoke i stalne.  Zbog toga pad estrogena tokom menopauze ne samo da menja funkcionisanje u nekim regionima mozga, već se smatra da menja i strukturu mozga; snimci pokazuju smanjenu zapreminu mozga žena u menopauzi u poređenju sa mozgom muškaraca istog uzrasta i žena pre menopauze. Ove neurološke promene mogu biti odgovorne za neke simptome menopauze, uključujući valunge, poremećaj raspoloženja i blagi, obično privremeni pad pamćenja i kognicije. Međutim, neke od tih promena odgovaraju promenama u mozgu koje prethode demenciji.

Neke studije pokazuju da se najmanje 40% svih slučajeva Alchajmerove bolesti može sprečiti. Potrebno je samo napraviti promene – ostaviti pušenje i alkohol, spavati bolje i ostati fizički, mentalno i socijalno aktivan [4]. Međutim, za žene u menopauzi bi još neke stvari mogle biti korisne. Prva od njih je hormonska terapija. Jedna, nova, studija je pokazala da pravovremeno otpočinjanje sa hormonskom terapijom, na samom početku menopauze, smanjuje rizik nastanka demencije [5]. Druga je fizička aktivnost. Jedna studija koja je pratila 200 žena u periodu od 44 godine je pokazala da je postojao manji rizik nastanka demencije kod onih žena koje su od samog početka praćenja bile fizički aktivne [6]. Treća stvar koja je posebno važna za žene u menopauzi jeste zdrava i pravilna ishrana. Najbolje je držati se mediteranskog načina ishrane. On pomaže očuvanju i unapređenju zdravlja, a posebno je značajan za jednu vrstu bakterije koja živi u našim crevima, a koja je značajna za regulaciju koncentracije estrogena, odnosno procesa njegovog kruženja [7].

Ako svemu tome dodate i to da ste mentalno aktivni i da imate kvaliteta socijalni život, rizik od nastanka demencije će biti značajno manji. Na kraju, ipak najviše toga zavisi od naš samih.              

[1] Niu, H., Álvarez-Álvarez, I., Guillén-Grima, F., & Aguinaga-Ontoso, I. (2017). Prevalence and incidence of Alzheimer’s disease in Europe: A meta-analysis. Neurología (English Edition), 32(8), 523-532.

[2] Thurston, R. C., Wu, M., Chang, Y. F., Aizenstein, H. J., Derby, C. A., Barinas-Mitchell, E. A., & Maki, P. (2023). Menopausal vasomotor symptoms and white matter hyperintensities in midlife women. Neurology, 100(2), e133-e141.

[3] Thurston, R. C., Pauline, M. A. K. I., Chang, Y., Minjie, W. U., Aizenstein, H. J., Derby, C. A., & Karikari, T. K. (2023). Menopausal Vasomotor Symptoms and Plasma Alzheimer’s Disease Biomarkers. American Journal of Obstetrics and Gynecology.

[4] Norton, S., Matthews, F. E., Barnes, D. E., Yaffe, K., & Brayne, C. (2014). Potential for primary prevention of Alzheimer’s disease: an analysis of population-based data. The Lancet Neurology, 13(8), 788-794.

[5] Nerattini, M., Jett, S., Andy, C., Carlton, C., Zarate, C., Boneu, C., … & Mosconi, L. (2023). Systematic review and meta-analysis of the effects of menopause hormone therapy on risk of Alzheimer’s disease and dementia. Frontiers in Aging Neuroscience, 15.

[6] Hörder, H., Johansson, L., Guo, X., Grimby, G., Kern, S., Östling, S., & Skoog, I. (2018). Midlife cardiovascular fitness and dementia: a 44-year longitudinal population study in women. Neurology, 90(15), e1298-e1305.

[7] Baker, J. M., Al-Nakkash, L., & Herbst-Kralovetz, M. M. (2017). Estrogen–gut microbiome axis: Physiological and clinical implications. Maturitas, 103, 45-53.