Koliko puta ste otišli kod lekara i izašli sa gomilom recepata? I koliko lekova pijete dnevno? A šta bi se desilo kada bi recept sa kojim izađete iz lekarske ordinacije zapravo bio zelene boje?
Šta je to zeleni recept? U nekim zemljama, kada odete kod lekara, za određena zdravstvena stanja i probleme, umesto lekova koje bi vam prepisao, lekar vam zapravo propisuje koliko vremena treba da provedete u prirodi i da se bavite nekom fizičkom aktivnošću. Taj pisani savet dobijate na receptu koji je zelene boje, i trebate da se pridržavate onog propisanog, baš kao što biste to činili kada biste dobili običan recept na osnovu koga dobijete lek koji biste uzimali. Samo se ovde ne radi o leku već o vremenu provedenom u prirodi. Ako se pitate da li ovakvo „lečenje“ ima nekog efekta, odgovor je DA.
Već dugo se zna za pozitivan efekat koje vreme provedeno u prirodi ima po naše mentalno zdravlje. Bolje ćemo spavati, stres koji imamo biće manji, a osećaj sreće značajno viši [1]. Međutim, zeleni recept se već dugo propisuje i za lečenje fizičkih oboljenja, kao što visok krvni pritisak, dijabetes i razne bolesti pluća. Naučnici smatraju i da vreme provedeno u prirodi pozitivno utiče i na naš imuni sistem zbog kontakta koje u njoj imamo sa različitim mikroorganizmima [2].
Zeleni recept je prvo počeo da se upotrebljava od strane lekara na Novom Zelandu pre 25 godina. Građani mogu i sami sebe da upute na korišćenje zelenog recepta preko svog doktora ili korišćenjem internet prezentacije tako što nađu osobu koju mogu da kontaktiraju u kraju u kome žive [3]. Na ovaj način je cela procedura znatno olakšana, a država subvencioniše programe koji se na ovaj način pružaju. Sličan pilot projekat se sprovodi i u Velikoj Britaniji, gde su korisnici zelenog recepta najbolje ocenili korist koju imaju provodeći vreme pored vode na njihovo mentalno zdravlje. Ono što je važno jeste to da čak i ne morate da izađete iz grada. Naučnici u Finskoj su sproveli istraživanje koje je pokazalo da ljudi počinju psihički da se bolje osećaju nakon samo 15 minuta šetnje u gradskom parku. Ovaj efekat je malo manji ukoliko ste u gradskom parku u odnosu na to da šetate u šumi, ali je i dalje značajan [4].
Naučnici u Finskoj su sproveli istraživanje na 6.000 stanovnika Helsinkija koji su koristili lekove protiv anksioznosti, insomnije (nesanice), depresije, visokog krvnog pritiska i astme, a potom su posmatrali korišćenje lekova kod onih stanovnika koji su više vremena provodili u prirodi. Oni građani koji su 3 do 4 puta nedeljno bili u prirodi u odnosu na one koji su išli samo jednom nedeljno su 33% manje koristili lekove za različite mentalne probleme, 36% manje lekove za sniženje krvnog pritiska i 26% manje lekova za lečenje astme. Ovi procenti se dodatno smanjuju kod onih koji su u prirodi pet puta nedeljno, a nije potrebno puno vremena da ovi efekti budu vidljivi [5].
Konačno, svi znamo za pozitivne efekte boravka u prirodi, ali su sada ovi efekti i naučno dokazani. Možda je vreme za uvođenje zelenog recepta i u Srbiji.
