Search

Da li lekovi za prehladu uopšte pomažu?

Medically approved

Vreme prehlada je ispred nas. Zapušen nos, povišena temperatura i malaksalost su uobičajeni simptomi prehlade. Rešenje je ono na koje smo navikli. Uzimanje u apoteci nekog od preparata koji se ne izdaju na lekarski recept i koji u sebi sadrži nešto što će smanjiti temperaturu i pomoći da se osećamo manje malaksalo, ali i nešto što će otpušiti, začepljen nos. Kod nas ima puno takvih preparata (recimo Coldrex, Caffetin COLDmax, Rapidex, Tantumgrip…), a česti su i u svetu. U SAD je poznat Tylenol, Beladril i drugi. Kao aktivna supstanca koja smanjuje kongestiju nosa, u njima se nalazi fenilefrin. Ali da li on uopšte pomaže?

Savetodavni panel američke Uprave za hranu i lekove je objavio izveštaj [1] koji je usvojen jednoglasno i u kome je izražena sumnja da fenilefrin, kada se uzima oralno, putem tablete, ima bilo kakav pozitivan efekat na dekongestiju nosa. Iako ovakav izveštaj nije obavezujući i ne znači da će sa tržišta nestati ovi preparati, on predstavlja jasan stav najstručnijih lekara u toj oblasti. Zbog toga, on često postaje stav koga se američka Uprava za hranu i lekove drži, a često njene stavove slede i druga regulatorna tela širom sveta. Na odluku panela uticao je dvodnevni pregled više studija, koji je učvrstio njihovo uverenje da efikasnost fenilefrina nije bolja od placeba.

Da li to znači da ove lekove treba napustiti? Ne nužno. Iako stručnjaci smatraju da on uopšte neće pomoći kod dekongestije nosa, odnosno neće ga otpušiti, njegovo uzimanje je bezopasno. Nikakvu štetu ne možemo da imamo. A sa druge strane, ti preparati imaju i druge supstance koje smanjuju simptome prehlade i koje jesu efikasne. Samo fenilefrin, nam neće pomoći. I to se odnosi samo na njegovo uzimanje oralnim putem. Njegova efikasnost kada se uzima u obliku spreja za nos, uopšte nije dovedena u pitanje. Ona je nesporna.

Prodaja ovih lekova je izuzetno velika. Recimo u SAD, godišnje, stanovništvo potroši skoro 1,8 milijardi dolara, samo na lekove koji u sebi sadrže fenilefrin.

Šta će se desiti sa ovim lekovima u budućnosti ostaje otvoreno pitanje. Briga lekara se pre svega odnosi na to da osobe koje uzimaju ove lekove, u principu gube vreme u kome bi mogli da uzmu neke druge lekove koji su efikasni. Drugi problem je u tome što, zbog izostanka efekta, može doći do toga da pacijenti uzmu više doza jednu za drugom. Nos im ostane zapušen posle prve doze, pa odmah uzmu drugu, pa treću… Dok im feliefrin neće ni pomoći niti zasmetati, ponovljene doze drugih supstanci u leku mogu dovesti do toga da se uzmu u prevelikim količinama i to može biti opasno. I to je zapravo najveći problem u ovom slučaju. Zbog toga je bolje uzimati neki drugi lek koji u sebi sadrži dekongestiv koji će biti efikasan. Takvih lekova ima na tržištu.