Samopregled dojki se koristio decenijama kao jedan od vrlo korisnih postupaka za rano otkrivanje karcinoma, koje je od ključnog značaja za uspešno lečenje. Postojala su snažne kampanje edukacije žena i učenja o značaju i pravilnom izvođenju samopregleda. Jedna studija u kojoj su učestvovale studentkinje je pokazala da je 96,5% studentkinja čulo za samopregled dojki, a da je njih 69,8% znalo kada i kako treba da urade samopregled. Međutim pokazalo se i da samo 31,4% redovno radi samopregled dojki [1].
Međutim, u prilično neočekivanom preokretu, Radna grupa za preventivne usluge u SAD, koju čine eksperti preventivne medicine, je još 2009. godine prestala da preporučuje samopregled dojki. Nešto što je decenijama ranije promovisano kao značajna preventivna aktivnost, odjednom je postalo nepotrebna. Zašto je tako i šta se dogodilo?
Ova preporuka se zasnivala na dve velike studije iz 2002. [2] i 2003. godine [3], koje su otkrile da samopregledi dojki nisu značajno uticali na smanjenje stope mortaliteta. Ova randomizovana kontrolisana ispitivanja koja su obuhvatila hiljade žena otkrila su da edukacija o samopregledu dojki nije smanjila smrtnost. Nasuprot, to je dovelo do povećanja invazivnih biopsija koje su rađene i onda kada se radilo o samo benignim lezijama. Iako su ove studije pokazale da su tumori češće otkriveni u grupi samopregleda, to nije uticalo na ukupnu stopu mortaliteta. To znači da je ishod otkrivanja tumora, bilo namerno tokom samopregleda ili slučajno tokom svakodnevnih rutina, suštinski sličan u široj perspektivi preživljavanja od raka.
Nasuprot tome, mamografija pokazala je obećavajuće smanjenje smrtnosti. Trenutna regulativa u Republici Srbiji podrazumeva da se skrining obezbeđuje za sve žene starije od 50 godina i to na svake dve godine [4]. Iako ovo pokriva široku demografsku kategoriju, i dalje postoji zabrinutost za mlađu populaciju. Zabrinjavajući podaci dolaze iz nekih studija koje pokazuju da je sve veća učestalost karcinoma dojke i kod žena između 40 i 49 godina starosti, pa i ispod 40 godina. Epidemiološki podaci pokazuju da je godišnja incidenca raka dojke na 1000 žena 0,3 za žene 30-34 godine, 0,7 za žene 35-39 godina, 1,5 za žene 40-44 godine, 2,3 za žene 45–49 godina, 2,7 za žene 50–54 godine i 3,2 za žene 55–59 godina starosti [5]. To ukazuje na potrebu da se razmotri snižavanje starosne granice za obavezan skrining na karcinom dojke i osmišljavanje mera koje bi obezbedile da odziv žena na pregled bude veći.
Kada se vratimo na redovne samopreglede dojki, iako se oni više ne preporučuju univerzalno, važnost obraćanja pažnje na bilo kakve promene i dalje ostaje jako važna. Naime 20% svih karcinoma žene otkriju slučajno, tokom tuširanja, oblačenja…. Naravno, faktori na koje treba obratiti pažnju su oni za koje znamo da mogu da utiču na povećanje rizika za nastanak karcinoma, a na koje možemo da utičemo, kao što su pušenje, fizička neaktivnost i konzumacija alkohola. Vrlo je važno i da je u porodici bilo slučajeva karcinoma dojke.
I naravno, bez obzira na godine važno je stalno imati na umu mogućnost da do ove bolesti dođe. Svaka promena je razlog da se obratimo lekaru koji treba da utvrdi da li je ona razlog za brigu ili je promena benigna i treba je samo pratiti.
