Search

Kada je previše dobrog, zapravo štetno?

Medically approved

Kada pomenemo holesterol, najveći broj nas pomisli na „tihog ubicu“ koji dovodi do začepljenja naših krvnih sudova i do moždanog i srčanog udara. Ali šta je u stvari holesterol i kakvu ulogu on ima u našem organizmu?

Holesterol je jedna vrsta sterola, a steroli su zapravo vrsta masti. Možemo slobodno da kažemo da je, po važnosti, holesterol najvažniji sterol u ljudskom organizmu. On je toliko važan, da njega može da sintetiše svaka ćelija u našem organizmu i on je sastavni deo ćelijske membrane, apsolutno svake ćelije. Bez njega naše ćelije ne bi mogle da postoje. Najveći deo holesterola se stvara u našoj jetri, a naravno da ga unosimo i putem hrane. Zanimljivo je da oba ova holesterola ne mogu da prođu moždanu barijeru i da dođu do naših nervnih ćelija, već ga same nervne ćelije stvaraju za svoje potrebe. Što se hrane tiče, biljna ulja ne sadrže holesterol. On se isključivo nalazi u namirnicama životinjskog porekla.

Zapravo, mi ne moramo uopšte da unosimo holesterol. Sva potrebna količina će se stvoriti u našem organizmu. Njegov značaj u našem organizmu nije samo u tome što je važan strukturni deo ćelijske membrane, već on predstavlja prekursor (što znači da je neophodan za stvaranje) mnogih hormona, kao što su estrogen, testosteron i kortizol, zatim vitamina D (koji više deluje kao hormon, a manje kao vitamin, iako ga nazivamo vitaminom) i mnogih drugih važnih supstanci u ljudskom organizmu. Dakle, bez holesterola ne bismo mogli da stvaramo brojne hormone i naš život ne bi bio moguć.

Međutim, nije svaki holesterol isti. Postoji više vrsta holesterola. Jedan od njih je „loš“ (LDL) holesterol, dok je druga vrsta „dobar“ (HDL) holesterol. LDL (loš) holesterol se nakuplja na zidovima arterija, smanjujući njihovu elastičnost i lumen, čime se povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Drugačije je sa HDL (dobrim) holesterolom koji može da pokupi višak holesterola i vrati ga u jetru. Zato kada radite laboratorijske analize krvi, uvek posmatramo nivo LDL i HDL holesterola. Cilj nam je da LDL holesterola imamo što manje, a HDL holesterola, što više. Ali, izgleda da je to „što više HDL holesterola“ može da bude i previše i štetno.

U studiji koja je nedavno objavljena pokazalo se da kod osoba koje imaju jako  visoke nivoe HDL holesterola, postoji do 42% veći rizik da će oboleti od demencije. U studiji je praćeno 18.668 ispitanika, starijih od 65 godina, u periodu od 6 godina. Svi ispitanici su na početku studije bili i fizički i kognitivno zdravi. Pokazalo se da su one osobe koje su bile starije od 75 godina i jako visoke nivoe HDL holesterola imale pomenutih 42% veći rizik od obolevanja od demencije, dok je za sve ispitanike (svi stariji od 65 godina), taj rizik bio za 27% viši [1].

Kod odraslih osoba, nivo HDL holesterola koji je, kod muškaraca, viši od 40 mg/dl (1,0344 mmol/L) i kod žena viši od 50 mg/dl (1,293 mmol/L) se smatra zdravim. U studiji je nivo holesterola od 80 mg/dl (2,069 mmol/L) i viši posmatran kao jako visok nivo HDL holesterola i rizik je procenjivan na osnovu njega.

Kada je procenjivan uticaj jako visokog nivoa HDL holesterola na povećanje rizika od nastanka demencije, utvrđeno je da je ovo potpuno nezavistan faktor u odnosu na ostale faktore, kao što su nivo fizičke aktivnosti, unos alkohola, obrazovanje, postojanje dijabetesa ili pušenje, kao i na postojanje genetske predispozicije za razvoj demencije.

Mi još uvek ne znamo zašto ova povezanost postoji i biće potrebno sprovesti dodatne studije kako bismo došli do odgovora, ali izgleda da i u slučaju HDL holesterola važi ono da, ponekad, i previše dobrog može da bude štetno.

[1] Hussain, S. M., Robb, C., Tonkin, A. M., Lacaze, P., Chong, T. T. J., Beilin, L. J., … & McNeil, J. J. (2023). Association of plasma high-density lipoprotein cholesterol level with risk of incident dementia: a cohort study of healthy older adults. The Lancet Regional Health–Western Pacific.